Jasmin, poznat u naselju Bulbulušići u Bosni kao “hajduk”, ima zaista uzbudljivu radnu biografiju, ali sada u penzionerskim danima uživa u svojoj rodnoj Brezi. Sa zanimanjem građevinskog tehničara, proveo je godine radeći širom sveta, od Iraka do Rusije.
Dok je on putovao i radio, njegova supruga je ostala u Bosni, posvetivši se odgajanju njihove dve ćerke, koje su postale uspešne dame – starija je arhitekta u Holandiji, dok je mlađa doktorantkinja i predaje na fakultetu u Sarajevu. Iako su sada u penziji, oboje su i dalje aktivni – Jasminova supruga se bavi knjigovodstvom, dok on ostaje aktivan u građevinskom svetu.
“Danas imamo više novca, ali manje slobode. Ranije je bilo sigurnije, znali smo kad stiže plata, kad su odmori. Kada sam bio u Iraku, od jedne plate bih mogao kupiti auto i još ostati s novcem. Ali, ne žalim se, lepo živim,” kaže Jasmin. Uživa u svom dvorištu punom zelenila, voleći da sadi i brine o biljkama.
Kasnih osamdesetih, dok se situacija na Balkanu zaoštravala, Jasmin je otišao u Rusiju zbog posla. Tamo su imali velike projekte, poput izgradnje 2.400 stanova. Nakon rata se vratio, ali se suočio s urušenim sistemom. Nakon neuspeha s privatnim biznisom, ponovo je otišao u Rusiju, radeći s starim kolegom. Tamo je ostao 15 godina, usavršavajući ruski jezik i poslujući na ruskom tržištu.
“Rusi su inteligentan narod, nisu kao njihov predsednik. Putinov sistem je opasan. Od Staljina su napravili centralizovan sistem. Ruski tajkuni ga moraju slušati, ili će imati problema. Obični Rusi su kao i svuda, suočeni s teškoćama. Ali imaju veću volju za životom,” komentariše Jasmin.
Ipak, ističe da su bili izazovi, poput dostupnosti alkohola i lakog morala. “Vodka je bila prvo, a zatim su bile dostupne i žene. Lako bih mogao pasti, ali sam mislio na porodicu,” dodaje. Govoreći o Putinu, opisuje ga kao mirnog i jednostavnog čoveka. “Imao sam priliku upoznati ga dok smo radili na njegovoj rezidenciji u Sočiju. Poštovao je sve dogovore, čuvajući tradiciju. Nije onakav kakvim ga predstavljaju. Nikome ne nanosi zlo,” zaključuje Jasmin.
BONUS TEKST
Wolfgang Amadeus Mozart, jedan od najvećih muzičkih genija u istoriji, često je predstavljan kao simbol božanske inspiracije i nadljudske muzičke briljantnosti. Međutim, iza zavesa ove muzičke virtuoznosti krije se priča o borbi s tiračkim uslovima i surovim zahtevima aristokratskih pokrovitelja.
Rođen u Salcburgu 1756. godine, Mozart je već u ranom detinjstvu pokazivao izvanredan muzički talenat. Njegov otac, Leopold Mozart, bio je ugledni muzički pedagog i bio je presudan u razvoju Mozarta kao muzičara. U mladosti je Mozart putovao Evropom kao čudo od deteta, izvodeći pred kraljevskim dvorovima i aristokratama.
Ipak, iza sjaja tih nastupa ležala je teška borba s neprestanim zahtevima i ograničenjima njegovih pokrovitelja. Mozart je bio u stalnoj potrazi za finansijskom sigurnošću, što ga je često dovodilo do ponižavajućih situacija i ekonomske ovisnosti o svojim mecima. Njegovi pokušaji da pronađe stabilan posao u Beču, kao i teškoće u uspostavljanju nezavisne karijere, često su mu donosili stres i frustracije.
Pored toga, Mozartova genijalnost često je bila suzbijana i ignorisana od strane njegovih pokrovitelja. Njegovi zahtevi za većom kreativnom slobodom i priznanjem kao nezavisnog umetnika često su nailazili na slepu odbijenicu, a Mozart je bio primoran da komponuje u skladu sa ukusom i zahtevima svojih naručilaca.
Ipak, uprkos svim tim izazovima, Mozartova muzika izlazi kao neprolazna simfonija ljudske duše. Njegova dela poput “Rekvijema”, “Magične frule”, i “Figarovog pir”, ostaju nezaboravna remek-dela koja svetliju u svetu klasične muzike. Iza ove muzike leži priča o izdržljivosti, strasti i odlučnosti jednog umetnika koji je uspeo da prevaziđe tiraniju svog vremena i ostavi trajni pečat u istoriji muzike.
