Majka Miroslava Ilića bila je nezamenjiva figura u njegovom životnom putovanju. Napustila ga je u njegovim mladim godinama, samo kad je pevač zakoračio u svoju dvadeset petu godinu. Nikad mi nije bilo teže. Okrivljivao sam novčane izazove, turneje, muzičku karijeru, pa i same pesme… Sećam se kako sam zakleo sebe da više neću zagrliti mikrofon.

 Činilo mi se da mi je muzika oduzela dragoceno vreme koje sam mogao provesti uz najvoljeniju osobu. Kad sam se vratio iz Bugarske i ugledao majku, znao sam da broji svoje poslednje časove – priznao je pevač, čije je poslednje zbogom majci urezano u sećanje.
Rekla mi je: “Sine, tvoja pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Shvati, tvoje stihove traži mnogo srca. Ti ne znaš koliko radosti unosiš ljudima koje nikada nisi susreo ni video.

  • To je najveća zahvalnost za tvoju majku, koja te je učila pesmi. Zato, molim te, nastavi pevati. Ja ću se lečiti mislima o tvojim nastupima, o radosti koju donosiš ljudima. Obećaj mi da ćeš pevati, dok god grlo nosi tvoje stihove i pesma ispuni srca” – podelio je Miroslav, priznajući kako je zbog majčine želje odlučio da pronađe večni mir u rodnom kraju.

Sa suprugom sam već na groblju u Mrčajevcima odredio parcelu. Neki oklevaju pričati o ovakvim stvarima, ali ja nemam problema s tim. Blizu grobova majke i oca sam izabrao mesto. Bitno je bilo da bude u Mrčajevcima, gde pripadam. Respektiram sve druge lokacije, ali moj izbor je uvek Mrčajevce – zaključio je Miroslav.

BONUS TEKST

U svetu životinja, neobičnih pojava i jedinstvenih adaptacija nikada ne nedostaje. Jedna od fascinantnih zanimljivosti je fenomen mimikrije, sposobnost nekih životinja da se prilagode okolini do nivoa da postanu gotovo nevidljive. Jedan od najupečatljivijih primera mimikrije nalazi se u svetu insekata, gde brojni primerci koriste ovu taktiku za zaštitu od predatora ili lov na plen.

Jedna od najpoznatijih vrsta insekata koja koristi mimikriju je palmača šišmiš. Ovaj insekt, poznat po izgledu koji oponaša lišće, ima sposobnost da se savršeno uklopi u svoje okruženje, što ga čini gotovo nevidljivim kada leži na granama drveća. Njegovo telo ima izduženi oblik i smeđu boju, sa izbočinama koje oponašaju peteljke i nervature lišća. Ova kamuflaža omogućava palmači šišmišu da se lako sakrije od grabljivica i lovi plen bez otkrivanja.

Još jedan neverovatan primer mimikrije je sova ćurlik, poznata i kao noćna sova. Ova ptica, koja se uglavnom nalazi u šumskim staništima, ima perje koje je prilagođeno okolini, što joj omogućava da se stopi sa drvećem i da ostane neprimećena tokom dana. Njena smeđa boja i tekstura perja čine je gotovo nevidljivom kada sedi na granama ili deblima. Ova sposobnost mimikrije pomaže sovi ćurliku da izbegne opasnosti i efikasno lovi noćne plenitelje.

Mimikrija je samo jedan od brojnih primera kako priroda fascinira svojim inovativnim rešenjima. Ovi primeri pokazuju da životinje imaju neverovatne strategije prilagođavanja okolini, što im omogućava da prežive i uspešno se razmnožavaju u različitim ekosistemima. Ovaj fenomen podstiče dalje istraživanje i divljenje prema bogatstvu prirodnog sveta i njegovim čudesnim adaptacijama.Ova kamuflaža omogućava palmači šišmišu da se lako sakrije od grabljivica i lovi plen bez otkrivanja.