Vaskršnji post predstavlja jedan od najstrožijih perioda u pravoslavnoj tradiciji i traje 7 nedelja, što ga čini najdužim verskim postom. Ovo je vreme kada vernici treba da se posvete molitvi, pokajanju i duhovnom uzdizanju. Pravoslavna crkva ga smatra obaveznim za sve hrišćane, a njegova suština je u iskrenom pokajanju.Ove godine, Vaskršnji post traje od 18. marta do 4. maja.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka i hrane sa životinjskim masnoćama. Dozvoljeno je konzumirati vino i ulje samo subotom, nedeljom i na neke praznične dane. Riblja hrana je dozvoljena samo na određene dane kao što su Blagovesti i Cveti. Posebno strogo se posti sredom i petkom, dok se ostalim danima nedelje posti na vodi. Prva tri dana Velikog posta i poslednja nedelja posta smatraju se posebno strogim.
Pored telesnog uzdržavanja od određene hranee, važan je i duhovni post koji podrazumeva odricanje od grešnih misli, želja i dela. Molitva je neophodan pratilac posta, a otac Tadej je isticao važnost jednostavne molitve poput: “Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!”
Vaskršnji post se smatra vremenom duhovne pripreme za praznik Vaskrsenja Hristovog, a svaka nedelja posta ima svoje posebne karakteristike i pravila koje treba poštovati. Na primer, u poslednjoj nedelji pred Vaskrs, vernici se posvećuju strogoj molitvi, pokajanju i uzdržavanju od jela i pića.
Patrijarh Pavle je isticao da je post dvostran – telesni i duhovni. Telesni post podrazumeva uzdržavanje od određene hrane, dok duhovni post zahteva razmatranje duhovnog stanja i iskorenjivanje negativnih misli i dela.
Vreme posta je idealno za duhovno uzdizanje i približavanje Bogu. Molitva je ključni deo ovog procesa, a post daje priliku vernicima da se očiste od greha i da se duhovno pripreme za praznik Vaskrsenja Hristovog.Uz post molitva je neophodna, a otac Tadej je smatrao da one komplikovane nisu neophodne. Dovoljno je da svako veče izgovorite ovu moćnu molitvu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!“
BONUS TEKST
U susret svom tridesetom rođendanu, Melisa je odlučila da ispuni svoj dugogodišnji san – da putuje svetom samostalno. Kao uspešna poslovna žena, često je bila zauzeta obavezama, ali je oduvek osećala unutrašnji nemir da istraži nove destinacije i upozna različite kulture.
Odluka je pala na dugo planiranu avanturu – putovanje po Južnoj Americi. Kupila je kartu, spakovala ranac i krenula na nezaboravnu pustolovinu. Od istraživanja drevnih ruševina Maja u Meksiku, preko uživanja u tropskim plažama Brazila, do osvajanja planinskih vrhova Perua, Melisa je osetila svu lepotu i raznolikost kontinenta.
Međutim, ono što će je najviše promeniti nije bila samo lepota pejzaža, već susreti sa različitim ljudima i njihovim pričama. Upoznala je lokalne stanovnike, čula njihove životne priče, probala autentičnu hranu i naučila nekoliko novih jezika. Svaki trenutak proveden u društvu različitih kultura bio je lekcija o toleranciji, prihvatanju i razumevanju.
Kada se vratila kući, Melisa je donela sa sobom ne samo suvenire i fotografije, već i duboko lično iskustvo. Putovanje joj je otvorilo oči i proširilo vidike, podstaklo je da živi hrabrije i istražuje svet sa otvorenim umom. I dok je slavila svoj trideseti rođendan sa porodicom i prijateljima, Melisa je znala da je najdragoceniji poklon bio putovanje koje je promenilo njen život.
