Duboko sađenje paradajza je ključno za postizanje optimalnog prirasta i zdravlja biljke. Evo dva načina na koja možete posaditi paradajz na način koji će mu omogućiti da bude otporan na bolesti i da ostvari najbolji prinos:
Bočno sađenje:
- Paradajz treba da se sadi duboko jer je sve u korenu. Kada se stabljika paradajza dotakne zemlje, razvija belo sitno korenje koje apsorbuje hranljive materije i vodu.
- Što dublje sadite sadnicu paradajza, to će ona razviti veći i jači koren, omogućavajući joj da apsorbuje više hranljivih materija i vode.
- Preporučuje se da sadite paradajz tako da oko dve trećine biljke bude zakopano u zemlji.
- Prvo izmerite biljku kako biste napravili rupu dovoljno veliku za sadnju.
- Pripremite tlo tako da nije tvrdo ili zbijeno. Prekopajte zemljište dok ne postane rastresito, a zatim dodajte kompost ako je potrebno.
Metoda dubokih rupa:
- Kopajte rupe dovoljno duboko da primite veći deo stabljike paradajza, do malo ispod gornjeg skupa listova.
- Rupa treba da bude duboka i prostrana, omogućavajući biljci da razvije jak korenov sistem.
- Nakon sadnje, dobro zalijte biljku kako biste podstakli rast korena.
Metoda rova – sadnja bočno:
- Kopajte jarak dubok oko 15 centimetara, sa dužinom koja odgovara dve trećine visine biljke paradajza.
- Položite biljku paradajza na stranu pod blagim uglom tako da su gornji listovi izloženi, ispunjavajući zemljom oko stabljike.
- Kada koristite ovu metodu, postavite nosače pored biljke kako biste je podržali i omogućili joj rast u pravilnom smeru.
Zalivanje:
- Nakon sadnje, dobro zalijte paradajz kako biste podstakli rast korena i omogućili biljci da se uspešno ukoreni.
- Redovno zalivanje tokom vegetacije održavaće zdrav i snažan korenov sistem, što je ključno za dobar prinos.
- Pravilno sađenje i nega paradajza omogućiće vam da uživate u zdravim plodovima tokom sezone.
BONUS TEKST
Virak, poznat i kao vrkuta ili gospin plašt, je zeljasta višegodišnja biljka koja raste u planinskim podrucjima, šumama i pašnjacima od marta do avgusta. Prepoznatljiv je po svojim polukružnim listovima i malim, žuckasto zelenim cvetovima. Interesantno je da mu je latinski naziv, Alchemilla vulgaris, potekao od srednjovekovnih alhemičara koji su verovali da rosa koja se sakupi sa listova virka ima čarobne moći koje bi im mogle pomoći u potrazi za Kamenom mudrosti, alhemijskom supstancom koja navodno ima sposobnost pretvaranja neplemenitih metala u zlato.
Naziv “gospin plašt” potiče od oblika listova ove biljke koji podsećaju na ženski ogrtač iz srednjeg veka. To je možda bio način prirode da privuče pažnju žena na virak kao veoma korisnu biljku.
Virak ima izuzetno blagotvoran uticaj na ženske reproduktivne organe i koristi se u lečenju mnogih ženskih bolesti i tegoba:
- Reguliše menstrualni ciklus.
- Umiruje menstrualne bolove i grčeve.
- Leči pojačan sekret (belo pranje).
- Otklanja osećaj suvoće kod žena u menopauzi.
- Ublažava smetnje kod devojaka u pubertetu.
- Otklanja ili olakšava smetnje kod žena u menopauzi.
- Koristi se za lečenje mioma i endometrioze.
- Ublažava vaginalnu iritaciju.
- Pruža zaštitu od pobačaja i učvršćuje plod.
- Olakšava porođaj i podstiče oporavak nakon porođaja.
- Pomaže kod ispadanja materice.
- Jača mišiće, uključujući srčani mišić.
- Podstiče razvoj mišića kod dece.
- Koristi se za lečenje kožnih bolesti i povreda.
- Za ispiranje usta kod raznih stanja.
- Ublažava nesanicu.
Čaj od virka priprema se tako što se jedna kašičica suve biljke prelije sa šoljom ključale vode i ostavi da odstoji 5-10 minuta. Može se piti tokom dana u gutljajima, a uobičajena dnevna doza je 2 šolje. Tinkture i ekstrakti virka koriste se prema uputstvima proizvođača, često u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama.
