U današnje vreme često se dešava da na pravoslavnim grobljima sprovode se dodatni srpski običaji, koji nisu deo tradicije ili vere, već se smatraju novim trendom.Iako hrišćanska dužnost nalaže da se u molitvama sećamo naših pokojnika, molimo se Bogu za pokoj njihovih duša, palimo sveće, držimo parastose i pomene, te održavamo grobove u pristojnom stanju, čini se da Srbi često zanemaruju ove aspekte. Postoji apsolutno zapostavljanje grobnih mesta, koje uključuje neobeležavanje i neodržavanje. Sa druge strane, u nekim regionima Srbije postoji preterivanje.
Na grobljima se podižu skupoceni spomenici i kapele koje liče na vikendice, opremljene frižiderima, televizorima, krevetima… Ovo je ružan i nepotreban trend. Skroman spomenik sa hrišćanskim obeležjem u obliku krsta je primereniji. Važnije je sećanje na pokojnike kroz molitve i činjenje dobrih dela, kao što su pomoć sirotinji, prilozi crkvama, bolnicama, domovima za nezbrinutu decu i drugim humanitarnim organizacijama.
Što se tiče stavova crkve o opelu i sahrani, važno je naglasiti da je za crkvu ključan žito, vino i sam čin opela. Opelo je molitva sveštenika za pokoj duše pokojnika i oproštaj grehova. Pomeni koji se obavljaju od kuće do groblja takođe su važni.
Međutim, u nekim delovima Srbije postoje brojni suvišni i štetni običaji koji često nisu u skladu sa učenjima crkve. Teško je menjati takve običaje, naročito kada su ukorenjeni tokom vekova, ali se u novije vreme uvode novi običaji koji se mogu lakše promeniti.
Na primer, kupovina venaca za sahranu i darivanje raznim poklonima svima koji prisustvuju sahrani iziskuju velike troškove, a nisu neophodni. Novac koji bi se potrošio na venac mogao bi se upotrebiti za pomoć domaćinu ili porodici pokojnika. Takođe, česta praksa je obilna priprema hrane i pića za sahrane, što može dovesti do pretvaranja sahrane u gozbu, gde se učesnici ponašaju neprikladno.
Postoje i drugi običaji koji nisu deo verske tradicije, poput čekanja u dvorištu nakon posete grobu radi simbolične dezinfekcije, što potiče iz perioda kada su bolesti bile česta pojava. Danas, ova praksa nije neophodna. Umesto toga, trebalo bi obezbediti osnovna higijenska sredstva poput vode i peškira za pranje ruku.
Za četrdesetodnevni parastos često se vezuju brojni običaji, kao što je klanje “dušnog brava”, što nije deo crkvene tradicije. Ovo može biti opravdano jedino ako se meso donira siromašnima kao delo milosrđa.Na kraju, parastosi se mogu održavati češće, ali gozbe nisu deo crkvenih običaja. Važno je da Srbi obrate pažnju na pravilno poštovanje tradicije i verskih obreda kako bi ispravno odali počast svojim preminulima.
