Ugledni srpski gastroenterolog, prof. dr Vojislav Perišić, nedavno je razjasnio zbunjenost oko tople vode sa limunom i preporučio tri stvari za početak dana – med, rakiju i tursku kafu. Topla voda sa limunom često izaziva kontroverze. Dok mnogi stručnjaci preporučuju ovaj napitak ujutru na prazan stomak, drugi tvrde da nema značajne pozitivne efekte na zdravlje, posebno jer temperatura vode nije ključna.
Postavljeno je pitanje prof. dr Vojislavu Perišiću o istini iza tople vode sa limunom i kako zaista deluje na organizam. On je za Mondo objasnio da topla voda sa limunom zapravo samo prija stomaku. “Može samo da proširi želudac i privremeno umanji osećaj gladi. Limun je slaba limunska kiselina koja suzbija lučenje jake kiseline u želucu, hlorovodonične kiseline. Zato je osećaj prijatniji kada se popije”, objasnio je dr Voja.
Takođe je otkrio tradicionalnu praksu u svom selu – počinjanje dana sa kašičicom meda, čašicom rakije i turskom kafom. “Znate zašto? Med da pojača moždane aktivnosti i razbistri um, kafa da poboljša budnost, a rakija da popravi raspoloženje. Moj deda je to uvek praktikovao”, rekao je dr Perišić. O medu je rekao: “Svaki pravi med je sterilan i ima antiinfektivno i antiupalno dejstvo. Treba ga koristiti umjereno, ali je izuzetno koristan za zdravlje. Postoji odlična zamena za one koji ne mogu da ga konzumiraju – kisele jabuke. One ne opterećuju pankreas, a koriste se kao organska kiselina koja blagotvorno utiče na organizam.”
Ovo su neki od saveta i otkrića prof. dr Vojislava Perišića koji možda mogu doprineti boljem razumevanju svakodnevnih navika i njihovog uticaja na zdravlje.
BONUS TEKST
Valerijana
Valerijana je jedna od najstarijih i i dalje najpopularnijih biljaka koje se koriste za lečenje mnogih nervnih oboljenja i poremećaja.Ova biljka potiče iz Evrope i može se naći u šumama, na vlažnim livadama, a uz malo nege može se uzgajati i kod kuće. Raste do visine od 1,5 metara, ima sitne bele ili bledo roze cvetove, i iako nije naročito prijatnog mirisa, lekoviti deo biljke je njen koren koji se vadi u proleće i jesen.
Lekovita svojstva valerijane su mnogobrojna, ali se ističe njeno sedativno dejstvo. Koren valerijane se posebno preporučuje za suzbijanje nervne napetosti, uznemirenosti, razdražljivosti i protiv nesanice. Pokazuje izuzetne rezultate kod nesanice izazvane brigama i stresom, kao i kod drugih nervnih oboljenja poput nervne glavobolje, hipohondrije i histerije. Takođe pomaže u suzbijanju pojačanog lupanja srca povezanog sa osećajem teskobe i straha, i koristi se kao dopuna u lečenju epilepsije.Valerijana se preporučuje i za lečenje bolesti zavisnosti, posebno za odvikavanje od pušenja. Čaj od valerijane čini da neugodan miris duvanskog dima bude još neugodniji, te olakšava osećaj napetosti i nesigurnosti tokom odvikavanja. Jedna od glavnih prednosti valerijane je što ne izaziva zavisnost.
Osim što smiruje i opušta živce, valerijana ima i druge lekovite moći: ublažava migrenu, opušta grčeve u mišićima i želucu, deluje kao analgetik i pomaže kod menstrualnih bolova, ublažava simptome astme i snižava krvni pritisak.Valerijana se može naći na tržištu u obliku kapi, ulja, tableta, kapsula i čaja. Preporučuje se pridržavati se propisane doze i načina upotrebe. Za pripremu čaja od valerijane, preporučuje se jedna mala kašika korena prelivena sa 2 dl ključale vode, procediti nakon 5 minuta. Preporučena dnevna doza je 2-3 šolje tokom dana, sa jednom uveče, pola sata pre spavanja, što je idealno za lečenje nesanice.
Zbog neugodnog mirisa, čaj od valerijane se može kombinovati sa drugom aromatičnom biljkom. Važno je napomenuti da valerijana ima snažno sedativno dejstvo, te je ne treba koristiti sa drugim biljkama sličnog dejstva, niti u kombinaciji sa sintetičkim sredstvima za smirenje.Preporučuje se pravljenje pauze nakon tri nedelje upotrebe valerijane kako bi se izbeglo ispoljavanje eventualnih neželjenih efekata poput mučnine, glavobolje ili uznemirenosti. Ova biljka nije preporučljiva za decu i trudnice.
