Svetlana Bojković, jedna od najuglednijih figura na srpskoj glumačkoj sceni, osvojila je srca publike svojim izvanrednim glumačkim umećem i prisustvom na filmu, pozornici i televiziji. Njena višedecenijska karijera obiluje izvanrednim postignućima, a njen doprinos umetnosti ostavlja neizbrisiv pečat na srpsku kulturu.
Katarina Žutić, kćerka Svetlane Bojković, takođe je jedna od naših najcenjenijih glumica, a oduvek je uživala neizmernu podršku svoje majke. Posebno ju je obradovalo kada je primila nagradu koju njena majka, uprkos dugogodišnjoj karijeri, nikada nije osvojila.
“Najviše sam se radovala kada je dobila Sterijinu nagradu, jedinu koju ja nikada nisam dobila. To je za mene, kao majku, bilo izuzetno važno. Ako je Bog odlučio da te obdari sa mnogo glumačkog dara, onda je posebno da i tvoje dete izabere isti put”, podelila je Ceca Bojković.
-
Kako je ispričala glumačka diva, svaku mladalačku traumu svoje naslednice je dvostruko proživljavala, a Katarina Žutić je prošla kroz mnoge izazove tokom borbe za potomstvo.
“Kaja je imala veliku podršku svog muža i mene, naravno. Srećna sam što smo prevazišli te izazove. Mnogi ljudi nemaju tu sreću da imaju decu, ali ipak žive ispunjen život. Naravno, divno je imati unuke koji nastavljaju porodičnu tradiciju. Ja to neću doživeti, ali Katarinina i moja životna priča za mene je velika nagrada. Sve što sam želela i umela ogleda se u mom životu”, rekla je glumica za “Gloriju”, ističući da je Kajino rođenje doživela kao blagoslov od Boga.
“Veoma sam želela da postanem majka, a pre toga sam imala problema sa trudnoćama. Zato sam ovu trudnoću smatrala blagoslovom od Boga. Bila sam izuzetno srećna. Tokom cele trudnoće gajila sam samo pozitivne misli. Porođaj sam doživela kao nešto kosmički, jer nema ničeg što se može uporediti s trenutkom kada sam prvi put čula Kajin plač”, priseća se poznata glumica.
BONUS TEKST
Zova, poznata i kao bazga (latinski naziv: Sambucus nigra), predstavlja visok grm poreklom iz Severne Amerike, koji dostiže visinu od nekoliko metara i već dugo se širi po Evropi, lako je pronaći u okolini naseljenih područja. Stablo ovog grma može varirati od svetlo smeđe do sivo-bele boje, prekriveno tamno zelenim lišćem. Njeni belo-krem cvetovi su sitni, ali veoma prijatnog mirisa, koji se razvijaju u tamno ljubičaste bobice.
Zova je poznata po svojim lekovitim svojstvima. Narodna medicina je koristi za jačanje imuniteta, suzbijanje prehlade i gripa, lečenje virusnih i bakterijskih infekcija grla, ublažavanje kašlja, unapređenje zdravlja srca, poboljšanje vida, smanjenje holesterola, i preporučuje se kao antioksidans. Tokom velike epidemije gripa u Panami 1995. godine, sok od zove je bio izuzetno popularan, sa pričama o blažim simptomima kod obolelih koji su ga konzumirali.
Biljka zova obiluje aminokiselinama, flavonoidima, antocijanima, karotenoidima, organskim pigmentima, taninom, glikozidom rutinom, vitaminima A i B, kao i značajnom količinom vitamina C. Flavonoidi i antocijani su snažni antioksidansi koji štite ćelije organizma od oštećenja. Zova takođe ima blago laksativno i diuretičko dejstvo.
Naučna istraživanja sprovedena u Izraelu (Hasassah Oncology Lab) potvrdila su da zova podstiče rad imunološkog sistema, pa se u toj zemlji preporučuje kao podrška u lečenju raka i AIDS-a. Antocijanini prisutni u zovi pokazali su veću antioksidativnu sposobnost od vitamina C i E.
Studije sprovedene na austrijskom Univerzitetu u Grazu otkrile su da ekstrakt zove smanjuje oksidaciju lipoproteina niske gustine (LDL) holesterola, što je ključno za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Čaj od listova i cvetova zove preporučuje se u našoj narodnoj medicini za čišćenje krvi, eliminaciju viška tečnosti iz organizma, lečenje reumatizma, dijabetesa, tuberkuloze, bronhitisa, kašlja, kijavice, gripa i prehlade. Smatra se da zova “čisti” organizam, podstičući znojenje i mokrenje, čime se izbacuju štetne materije.
Zrele bobice zove takođe imaju lekovita svojstva i koriste se za pripremu soka, kompota ili džema, jer se ne konzumiraju u svežem stanju. Sok od zovinih bobica preporučuje se za lečenje neuralgije živca trigeminusa, nesanice i stomačnih grčeva.
Cvetanje zove je od maja do jula, kada se beru tek procvetale cvasti, dok su još sveže. Bobice se beru kasnije, kada postanu modro-ljubičaste boje.
