Jelena Đoković je pod lupom svetske javnosti zbog supruga Novaka Đokovića, ali poznato je da se ona godinama unazad aktivno bavi društvenim temama kroz svoju fondaciju, a podrška zdravom odrastanju svih dece je od samog početka njihov primarni cilj. Jelena i Novak Đoković imaju dvoje dece, Taru i Stefana, a iako retko deli detalje o njihovom privatnom životu, na nedavnoj regionalnoj konferenciji “Novak Đoković fondacije”, pod nazivom “Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice”, Jelena je napravila izuzetak.
Supruga najboljeg tenisera sveta, Jelena Đoković, o vaspitanju dece govorila je potpuno otvoreno. Otkrila je koja joj je glavna zvezda vodilja u ulozi majke i objasnila kako postaviti granice i biti strog, a istovremeno iskazivati ljubav. “Kao roditelj, često se pitam kako biti jasna prema našoj deci, i kako zadržati granice koje ne smemo preći. Često je teško, posebno ako nas preplave emocije. Treba nam balans i konstantnost. Deci je potrebno normalno okruženje za pravilan razvoj”, rekla je Jelena.
Dodala je kako uspešno vodi bitku da njeni devetogodišnji i šestogodišnji sinovi za sada nemaju telefone niti tablete. “U školama se koriste tableti, ali u granicama zdravog razuma”, rekla je. Kao majka dvoje dece, Jelena se suočila sa različitim izazovima. “Postoje dva ekstrema u roditeljstvu. Treba postaviti granice, ali ne i biti preterano strogi ili popustljivi. Deci su potrebne granice, jer to pokazuje ljubav i vođstvo”, istakla je Jelena.
BONUS TEKST
Med je prirodni slatkiš koji se pravi od nektara biljaka, a glavni proizvođači meda su pčele. Nektar se skuplja iz cvetova biljaka, a zatim se prenosi u košnicu, gde pčele dodatno obrade i skladište u saću. Tokom tog procesa, enzimi koje pčele luče razlažu složene šećere u jednostavne šećere, poput glukoze i fruktoze, što čini med slatkim i lako svarljivim.Proces proizvodnje meda započinje kada pčele sakupljaju nektar iz cvetova koristeći svoj jezik, poznat kao sakupljački jezik, i prenose ga u košnicu. U košnici, pčele sakupljaju nektar u posebne ćelije saće, gde se kombinuje sa enzimima iz žlezda pčela. Ovaj proces fermentacije pretvara nektar u med.
Med je bogat hranljivim materijama, uključujući ugljene hidrate, vitamine, minerale i antioksidante. On se tradicionalno koristi kao prirodni zaslađivač, ali takođe ima i brojne druge koristi za zdravlje. Na primer, med se koristi u alternativnoj medicini kao sredstvo za smirivanje kašlja i ublažavanje simptoma prehlade i gripa. Takođe se koristi za lečenje povreda i opekotina, jer ima antimikrobna svojstva koja mogu pomoći u sprečavanju infekcija.
Postoji nekoliko vrsta meda, uključujući cvetni med, bagremov med, livadski med, suncokretov med i mnoge druge, a ukus i tekstura meda mogu varirati u zavisnosti od vrste biljaka s kojih su pčele sakupljale nektar.Med je bogat hranljivim sastojcima kao što su vitamini, minerali, antioksidanti i enzimi. On sadrži glukozu i fruktozu, što ga čini odličnim izvorom brze energije. Takođe se koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih zdravstvenih problema, uključujući kašalj, prehladu, rane i opekotine.
Med je takođe važan ekonomski proizvod u mnogim delovima sveta, jer se koristi ne samo u prehrambene svrhe, već i u industriji kozmetike, farmacije i proizvodnje alkoholnih pića. Uz to, proizvodnja meda može pružiti ekonomske koristi poljoprivrednicima i pčelarima, dok održavanje pčelinjaka može doprineti očuvanju biodiverziteta i oprašivanju biljaka.
