Priča o Toma Zdravkoviću otkriva dubinu emocija i bola koje su se krije iza nekih od najlepših pesama koje je naša estrada ikada čula. Njegova prva ljubav, Slavica Popadić, ostavila je neizbrisiv trag u njegovom životu i umetnosti. Susret mladog Tome i vitke plavuše Slavice u Tuzli bio je sudbinski. Njihova veza bila je ispunjena ljubavlju, ali i nesporazumima koji su na kraju doveli do tragičnog kraja. Toma je sanjao o zajedničkom životu sa Slavicom, ali sudbina je imala drugačije planove.
Do definitivnog raskida došlo je u Beogradu, gde je Toma došao na probu kako bi dobio angažman u kafe-baru “Terazije” u Bezistanu. Tokom te večeri, suočen sa tremom i pritiskom nastupa, nije primetio Slavicu koja je čavrljala sa starim prijateljem Zoranom. Shvatio je da nešto nije u redu tek kada mu je rekla da mora obići neke prijateljice. Vratio se u pustu hotelsku sobu, dok je ona stigla tek posle ponoći.
- Nekoliko godina kasnije, stigao je telegram koji je promenio sve. Slavica je bila teško bolesna i želela je da ga vidi. Toma se odmah spakovao i krenuo ka Sarajevu. Međutim, kada je stigao, Slavica je bila iznemogla i mršava. Iako je želeo da ostane uz nju, poslovni angažmani su ga sprečili da to učini.
Samo nekoliko dana nakon njegovog povratka, stigao je još jedan telegram – Slavica je umrla. Skrhan bolom, Toma je uradio ono što je najbolje znao – napisao joj je pesmu “Buket belih ruža”. Kasnije je izveo pesmu u Travniku, gde je Slavica sahranjena, plakao je, a suze su lile i iz očiju prisutnih. To nije bio koncert, već opelo.
BONUS TEKST
Toma Zdravković, jedan od najvoljenijih i najuticajnijih srpskih pevača, rođen je 20. novembra 1938. godine u selu Pečenjevce kod Leskovca. Iako je bio sin siromašnih seljaka, već u detinjstvu pokazivao je interesovanje za muziku. Njegov talenat nije ostao neprimećen, te je već sa 14 godina počeo da svira harmoniku u lokalnim kafanama.
Kao mladić, Toma je odlučio da se preseli u Beograd kako bi ostvario svoj san o pevačkoj karijeri. U početku je radio razne poslove kako bi preživeo, ali je istovremeno nastavio da razvija svoj muzički talenat. Njegov karakterističan glas, emotivnost u izrazu i autentičan stil ubrzo su ga izdvojili među ostalim pevačima.
Njegova karijera krenula je uzlaznom putanjom šezdesetih godina prošlog veka. Prve pesme snimio je za izdavačku kuću PGP-RTB, a već 1964. godine postao je prava zvezda kada je izdao pesmu “Prokleta nedelja”. Tokom narednih godina, Zdravković je nizao hit za hitom, pevajući o ljubavi, patnji i životnim izazovima.
Jedan od njegovih najpoznatijih albuma je “Đerdan”, koji je objavljen 1983. godine i postao je instantni hit, a pesme s tog albuma i danas se smatraju evergrinima. Pored “Đerdana”, Toma je snimio mnoge druge hitove poput “Dotak’o sam dno života”, “Pustite me da živim svoj život”, “Svirajte mi pesme njene” i mnoge druge.
Njegove pesme su odlikovale duboke emocije i iskrenost, što je doprinelo njegovoj ogromnoj popularnosti kod publike širom bivše Jugoslavije. Toma je bio poznat i po svojim nastupima u kafanama, gde je njegovo prisustvo često izazivalo veliko interesovanje.
Nažalost, njegov život bio je obeležen i problemima s alkoholom, što je uticalo na njegovo zdravlje i karijeru. Ipak, njegova muzika ostala je neizbrisiv deo srpske kulturne baštine. Toma Zdravković preminuo je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, ali njegove pesme i dalje žive kao večni simboli ljubavi, patnje i čežnje.
