Raste broj muškaraca koji stupaju u brak sa devojkama iz Albanije, a prema njihovim izjavama, one pokazuju izuzetnu skromnost. Na društvenim mrežama nedavno se pojavio snimak Slađana Nikolića (48) iz Sirinićke župe na Kosovu, koji je stupio u brak sa Albankom Fidom Nuriši (28) iz Dragaša, opštine u Goru, jednom od najmanje razvijenih regija u Evropi. Njegova analiza o karakteristikama Albanki i Srpkinja, kao i razlikama između njih, izazvala je lavinu komentara.
Na pitanje o karakteristikama žena iz albanskog dela Gore kada se udaju na Kosovu i da li postoji razlika između njih i Srpkinja, 48-godišnji Srbin dao je objašnjenje.
“Možda postoji neka sitna razlika među devojkama, jer naše devojke malo više, kako da kažem… uživaju u svemu, dok su one iz Dragaša više okrenute poljoprivredi. One su tamo navikle na takav način života. Međutim, kada dođu ovde i vide kako se ovde živi, situacija im se promeni, ali zbog modernizacije i drugih faktora, život im postane lakši ovde.” rekao je Slađan. Što se tiče iskustva kada se Albanka uda na Kosovo, Fida je iz prve ruke objasnila situaciju. Ona je jedna od 20 njenih sunarodnica koje žive u Sirinićkoj župi.
“Pa, situacija je čudna, selo je drugačije. Kada sam došla, primetila sam razliku između tamo i ovde, ali nisam zažalila što sam došla” rekla je ona. Mnoge Srpkinje su bile uvređene Slađanovim komentarom, pa su iznele svoje mišljenje o ovakvim brakovima.
“Ovaj je tražio slugu, a ne ženu, zato nije mogao da se oženi našom”, “Sve što mogu reći je da je bolje biti srećno neoženjen nego biti rob i pokvareni radnik nekome uz komentar ‘da te ja nisam uzeo, niko drugi ne bi'”, “Ti nisi tražio ženu, nego besplatnog radnika”, “Jezivo”, “Robinja bila, robinja ostala, sramota”, bile su samo neke od reakcija na Slađanove reči. Ipak, bilo je i onih koji su podržali takve brakove.
“Lepo je to videti, ljudi su srećni, osnivaju porodice, imaju miran život, ispunjen radostima, svaka čast”, “Sve dok su oni srećni, ko smo mi da se mešamo”, pisali su neki.
U komentarima ispod videa, neki su objasnili da Goranci uglavnom sebe smatraju Srbima i da ovde nema problema.
“Goranci uglavnom smatraju sebe Srbima i slave Đurđevdan. Ima ih u Beogradu koliko hoćeš”, “Upravo tako, oni su Srbi, čak imaju i isti obrazovni sistem kao mi, nema mesta raspravi”, “Da, to su slovenski muslimani”, bile su neke od reakcija ispod videa.
BONUS TEKST
Cikorija (latinski naziv: Cichorium intybus) je zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae), koja je široko rasprostranjena u Evropi i drugim delovima sveta. Ova biljka često raste na livadama, uz puteve i na neobrađenim površinama.
Cikorija je poznata po svojim lekovitim i kulturnim svojstvima. Listovi cikorije su široki, jarko zeleni i hrskavi, dok su koreni gorkog ukusa. U kulinarstvu, cikorija se često koristi kao salata ili dodatak drugim jelima. Takođe, od njenih korena može se praviti zamena za kafu, poznata kao “cikorija kafa”.
Osim što se koristi u kulinarstvu, cikorija ima i razna lekovita svojstva. Neki od potencijalnih zdravstvenih benefita cikorije uključuju poboljšanje varenja, smanjenje upala, regulaciju šećera u krvi i podršku zdravlju jetre. Takođe se smatra da cikorija ima antioksidativna svojstva i može pomoći u jačanju imunološkog sistema.
Da biste pripremili cikorija kafu, korenje cikorije se peče, melje i zatim koristi kao zamena za tradicionalnu kafu. Ovaj napitak ima bogat ukus i aromu, slične tradicionalnoj kafi, ali bez kofeina.
Cikorija se takođe može koristiti kao dodatak čajevima i drugim napicima, ili kao sastojak u supama i varivima. Uz to, cikorija se može konzumirati sirova kao deo salata ili kuvana kao prilog raznim jelima.
Iako cikorija ima mnoge koristi, treba voditi računa o mogućim alergijskim reakcijama i interakcijama sa lekovima. Pre upotrebe cikorije u terapeutske svrhe, uvek je preporučljivo konsultovati se sa stručnjakom za zdravlje.
