Iako je već godinama bila prisutna u domovima širom zemlje, vođenjem različitih rijaliti programa, Dušica Jakovljević nedavno je napravila korak dalje prelaskom s Pink televizije na televiziju Hajp, što je izazvalo veliku pažnju javnosti. Kao jedna od najomiljenijih voditeljki u Srbiji, odlučila je da krene novim putem, donoseći sa sobom novu publiku, nove uspehe, ali i kvalitetan preokret u životu. Svakog petka uveče, u devet sati, Dušica dočekuje intrigantne goste u svojoj emisiji.
Kako se osećate povodom nove forme intervjua u vašoj emisiji “Oči u oči s Dušicom Jakovljević”?
- Zamislili smo emisiju kao “soul kafe”, mesto gde ćemo razgovarati s više gostiju, svaki put drugačije, u skladu s njihovim interesima i delatnostima. S obzirom na moje bogato medijsko iskustvo, prekinuto vođenjem rijalitija, bila sam pomalo skeptična kako će sve izgledati. Imala sam odgovornost da pokažem svoje novinarske i voditeljske veštine.
Kako pronalazite goste za emisiju?
- Gosti jedva čekaju da dođu! I ja ih jedva čekam. Čak i oni koji nisu baš skloni televiziji se obraduju mom pozivu. Polako se pripremamo i dogovaramo. Iznenadila me je njihova posvećenost i pratnja tokom cele emisije. Televizija Hajp ima besprekoran imidž. Tamo radi i Snežana Dakić, jedan od mojih uzora. Ne zanemarujemo ni mlađe generacije, koje ne žele samo da budu lepe, već da i kvalitetno rade. Nikada nisam radila s ovako sjajnim kolektivom, a kvalitet se lako prepoznaje.
Kakva je gledanost vaše emisije?
- Veoma sam srećna što moj trud donosi rezultate. Gledanost je fantastična, kako na televiziji, tako i na Jutjubu. Ljudi su željni lepih uspomena i zanimljivih priča gostiju. Morala sam da savladam nove digitalne platforme, poput TikToka. Tamo se iz emisije izvlače isečci koji povećavaju gledanost. Iako mi to nije bilo najprijatnije, kolege su me ohrabrile rečima: “Sada ćemo mi da učimo od tebe.” Učim i ja od njih. To mi daje novu energiju. Osećam se autentično, kao svoja. To je Dušica koja nije samo voditeljka, već i kreativni autor.
Kakav je vaš stav o “staroj školi”?
- O, da! Navikavamo publiku na malo zaboravljene načine razgovora, uz podršku Saše Mirkovića i televizije Hajp. Sve ide toliko brzo danas. Postali smo dispečeri naših života, samo delimo zadatke. Ne ulazimo u dublje razgovore, ni sa porodicom, ni sa decom. Od kada sam počela emisiju “Oči u oči”, primetila sam da se moja komunikacija s okolinom poboljšala, a to primećuju svi. Moj život sada ima ritam kakav želim. Posvećena sam poslu, brinem o svom zdravlju i sebi. Srećom, moja deca su odrasla i postala jake, samostalne ličnosti. Naši razgovori su postali mnogo dublji.
Kako se nosite s izazovima roditeljstva?
- Anđela ima 17, a Ognjen 15 godina. Tinejdžeri su, u tim famoznim “ludim godinama”. Lepo se slažu, a ponosna sam što mi drugovi kažu da su omiljeni u društvu. Ne bih se složila da su mala deca mala briga, a velika deca velika briga. Samo treba mnogo razgovarati s njima. Osećam smirenost u sebi, što je dragoceno za decu. Anđela se već profilisala i želi da studira medicinu. Nedavno sam joj pomagala u učenju biologije. Ponovo učim i sada znam sve o jetri i pankreasu! Ognjen još nije odlučio šta će studirati, ali ima aktivnosti koje me oduševljavaju. Dok druga deca razmišljaju o materijalnim stvarima, on nedeljom ide s drugarima na pecanje! Trenira i košarku. Moja deca žive lep i ispunjen život.
Kako je unapredila odnos s roditeljima?
- Imamo više vremena za zajedničke trenutke. Vratili smo nedeljni ručak, što nismo dugo radili. Razgovarala sam s tatom o životu i o tome da ljudi na samrti često žale što nisu živeli onako kako su hteli. Tata se nasmejao i rekao: “Ti si i-haaaa živela po svom!” Planiram tako i dalje da živim narednih 43 godine!
Da li i dalje uživate u “rolerkosteru” života?
- Nisam birala da mi život bude kao rolerkoster. Svako ga ima, možda je moj samo malo upečatljiviji. Dobra sam u kriznim situacijama. Sve loše doživljavam kao lekciju. Nedavno sam imala nezgodu sa automobilom zbog žurbe i nepažnje. To mi je bio znak da usporim. Uzela sam svoje sposobnosti u ruke i postala svesna koliko mogu. Volim miran život, kućni sam tip. I volim kad mi je dosadno, mirno. To je ono što sam oduvek želela, mada možda moje shvatanje mira nije isto kao kod drugih.
Šta vam znači sigurnost u životu?
- Sigurnost ne treba uzimati zdravo za gotovo. Znam da mogu ostvariti svoje ciljeve svojim radom i veštinama. U porodičnom smislu, oslanjam se na roditelje i decu… Ali ništa nije garantovano u životu. Trudim se da budem najbolja verzija sebe kako bih se osećala sigurno. Važno mi je da deci obezbedim sigurnu budućnost. Verujem da svaka žena razmišlja na isti način.
Kako se snalazite s kućnim poslovima?
- Sinoć sam prala dve mašine veša. To me smiruje. Kuvam kad god mogu. Mrzim usisavanje i brisanje prašine. Imamo pomoć, ali ne mogu da legnem ako kuhinja i dnevna soba nisu uredne. Tako učim i decu. Ne možemo imati mir u glavi ako je haos oko nas. To ne znači da živimo u sterilnom okruženju, ali učim decu da budu odgovorni za svoj prostor. Žena treba da brine o kući. Zna se kada je vreme za negu sebe, a kada za kućne poslove.
Kako gledate na komentare o vašem fizičkom izgledu?
- Lepota nije samo u fizičkom izgledu, veoma je važno imati lepu kožu i osmeh. To se ne može kupiti. Na ljude gledam kako se ponašaju prema meni i drugima. Današnje vrednosti se često fokusiraju na spoljašnji izgled, ali prava lepota je u ljubaznosti, osmehu i duši. Ako me ljudi broje i komentarišu, to znači da imam emocionalnu vezu s njima. Uvek je lepo biti okružen podrškom.
Uvek izgledate sjajno.
- Lepota nije sve. Neka mi je koža hidrirana i zdrava, to je ono što nosim iz kuće. Volim ljude koji su nasmejani i emotivni. Bitno je biti lep iznutra.