Aco Pejović, poznati izvođač, već decenijama je u braku sa Biljanom, s kojom je dobio tri predivne ćerke. Njihova ljubav opstala je uprkos mnogim izazovima, a posebno je učvršćena tokom dramatičnih trenutaka koje su zajedno prošli. Naime, Biljana se našla na ivici smrti zbog pucanja aneurizme i krvarenja u mozgu, a Aco je bio njen najveći oslonac. Jednom prilikom, Aco je, kroz suze, podelio svoja sećanja na tu životnu dramu:
“Biljana je oduvek bila zdrava žena, nikada nije imala zdravstvenih problema, a nije ni slutila da pati od aneurizme. Aneurizma je kao balon koji nastaje na krvnom sudu, a kod nje su bile prisutne dve na očnim arterijama. Tri dana se žalila na glavobolju, ali ništa što nije ranije osećala. Tog kobnog dana, samo se srušila u amfiteatru dok je držala predavanje pred studentima, i odmah su je odvezli u Urgentni centar. Ono što se dešavalo tamo, dok je ležala na stolu, neću nikada zaboraviti. Bilo je to isčekivanje, gde svaki trenutak prolazi sporo, dok se svakih pola sata ne iznese telo u crnoj kesi. Sedite i čekate, a kroz glavu vam prolazi misao da će doktor izaći i reći ‘to je to’.”
“Zvao sam svoje prijatelje lekare za pomoć. Iako nisam znao mnogo o aneurizmi, prijatelji su mi odmah pritekli u pomoć. Jedna mlada doktorka me je uvela unutra; delovala je neiskusno, ali joj ne zameram. Rekla je da bi, da je njen poziv, ostavila Biljanu da je prati do ujutru, što bi bilo kobno, jer je hitno trebala operaciju. Od 1.000 slučajeva, samo jedan preživi kada pukne aneurizma. Moj prijatelj Zoran je stigao i brzo smo je prebacili na neurohirurgiju, gde je dr Tasić preuzeo slučaj, za šta mu zauvek zahvaljujem kao bratu. Sve se odvijalo oko 12 sati uveče.”
“To veče neću nikada zaboraviti. Celokupna srpska estrada bila je uz mene. Tada sam shvatio ko su mi pravi prijatelji. Toliko su mi kolege iz estradnog sveta pružile podršku i pokazale ljubav. Ceca, Brena, Zorica, Kemiš, Bekuta, Mrka, Žika Jakšić, Raka Marić, Lukas, Tropiko, svi su došli u bolnicu. Bilo je 150 ljudi, od toga 70% iz sveta estrade. Sećam se trenutka kada su je vodili na operaciju i kada su pozvali moju decu da je vide, možda poslednji put. Operacija je trajala šest i po sati, a mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom.”
“Nakon operacije, gledati je kako leži s obrijanom glavom i rezovima bilo je užasno. Teško je bilo objasniti deci moguće ishode. Nisam želeo da niko dolazi kod nas. Hteo sam da budem sam sa svojom decom, da ih zagrlim i kažem im da možemo ostati bez mame, ali da će sve proći, da čovek izdrži. Cecina pesma ‘Živ se čovek na sve navikne’ stalno mi je bila u mislima. Prve večeri, starija ćerka je imala trovanje, srednja problem sa zubom, najmlađa temperaturu u pola noći. Zvao sam doktora da joj da infuziju, a kada sam ih sve smestio u krevet, otišao sam u svoju sobu i vrištao i molio Biljanu da ne umre, da me ne napusti.”
Biljana i Aco su se venčali nakon što je ona završila srednju školu, a Aco ističe njenu neizmernu podršku u životu. Biljana, doktor ekonomskih nauka, oduvek je bila lepotica. “Aco se često oslanja na veru kako bi sačuvao porodicu. Trudi se da deci prenese prave vrednosti. Svake godine poseti Hilandar, što smatra srpskim hadžilukom. Uvideo je da je to važno iskustvo koje ga duhovno obogaćuje i pruža mu snagu. Nakon jednog boravka na Svetoj Gori sa prijateljima, osetio je mir i spokoj koji ga je obnovio.” “Posetili smo manastir Hilandar, a zatim se uputili brodom do luke Jovanica, odakle nas je kombi odveo do manastira. Tog dana bila je proslava Svetog Vasilija Ostroškog, a mi smo prisustvovali bdeniju do tri sata ujutru. To iskustvo bilo je nešto posebno, gde sam šest sati sam sa sobom, slušajući molitve i osećajući se kao da pripadam drugom vremenu. Tada mi je ceo život prolazio kroz glavu”, rekao je Aco.
