Miodrag Petrović Čkalja, je poznati istaknuti komičar na ovim prostorima, i nema osobe koja nije voljela njegov lik u poznatj seriji Kamiondžije.Verovalo se da je njegova komičarska karijera bila predodređena od samog rođenja – Svetskog dana smeha. Danas se navršava tačno dvadeset godina od njegove smrti, a njegovo naslijeđe i rad i dalje mnogima donose radost i smijeh.
Čkaljino prisustvo u emisijama poput “Paja i Jare”, “Kamiondžije”, “Servis”, “Ljubav na seoski način”, “Vruć vetar” i “Put oko sveta” ostavilo je trajan utisak na publiku. Uprkos reputaciji komičara, Čkalja je bio poznat po snažnoj volji i ličnosti. Nikada se nije plašio da izrazi svoje mišljenje, a ponekad je odbijao da radi sa određenim kolegama. Međutim, njemu najbliži bili su upućeni u najintimnije detalje Čkaljinog lika i života. Čkaljin sin, glumac i reditelj Čedomir Petrović, u ličnim memoarima iznio je svoja saznanja i iskustva u vezi sa ocem. U njemu daje uvid u život koji su njegovi roditelji vodili zajedno. “Beograd je bio prekriven debelim slojem snega.
Temperatura je pala ispod nule, podsećajući na stare zime. Bila je Nova godina 1955. godine, što su mi roditelji kasnije prepričavali. Imao sam samo šest godina. tada, a moje sećanje na taj trenutak je spoj njihovih priča i mojih sećanja.Naša porodica je živela u ulici Draže Pavlovića, mada ne mogu da se setim tačne adrese.Bili smo u neposrednoj blizini Cvijićeve ulice, u stanu ul. drugi sprat.Prostor je bio skroman,sa skučenim ulaznim hodnikom koji je mogao da primi samo jednu osobu.Kuhinja je bila toliko uska da je moja majka jedva spremala obrok.Sama soba je imala dva kreveta,mali plakar, sto i tri stolice.Uprkos skučenosti,bilo je ispunjeno ljubavlju i radošću.Moj otac je kitio malenu jelku koja je skoro prepolovila sobu.Te večeri je neočekivani posjetitelj pozvonio na vrata-nismo očekivali goste Moj otac je otvorio vrata i zatekao čovjeka kako stoji na pragu.
Kad sam bio dječak, izgledao je kao lik iz bajke, sa svojom visokom figurom, dugim zimskim kaputom, brkovima i kapom. Nakon što mu je skinuo šešir, moji roditelji su ga pozvali unutra, a majka mu je okačila kaput na krevet dok je on sjeo na stolicu. Izvinio se za iznenadnu posetu i izgovorio uvežbanu frazu „Ja sam brat narodnog heroja Ivana Milutinovića, zovem se…“ Nikada se nisam mogao setiti njegovog imena, ni do danas. Dalje je objasnio da ima dvosoban stan od 42 kvadrata, ali da je premali za njegovu ćerku koja pohađa fakultet. Pogledali smo ga, ali njegove riječi su nas zbunile. Iako nisam mogao da se setim njegovog imena, imam lepa sećanja na mog brata Ivana Milutinovića. Konkretno, pamtim njegovu nepokolebljivu ljubaznost i poštenje. Postojao je trenutak u dalekoj prošlosti kada sam naišao na veliki broj vrlih pojedinaca…
