Ispovest autorke Džerilin Broder Marej, objavljena na sajtu “Hafpost”, delo je koje baca svetlo na njenu emotivnu vezu sa ocem, ispričanu kroz niz pisama koji su postali most između njihovih svetova. Taj trenutak kada je u četrnaestoj godini zatekla pismo na prekrivaču postao je prekretnica, vraćajući oca u njen život kroz reči i iskrenu potrebu za izvinjenjem.
Njena priča započinje misterioznim nestankom oca iz njenog života pre pet ili šest godina, pratnjom tužnih događaja koji su ostavili prazninu. Međutim, taj iznenadni povratak u formi pisama pokrenuo je niz emotivnih susreta i razmena koje su popunile te praznine. Kroz svoja pisma, otac je izražavao duboko kajanje i nameru da izgradi ponovno poverenje i vezu sa svojom ćerkom.
Ta komunikacija, iako nekad nerazumljiva četrnaestogodišnjakinji, postala je most koji ih je povezao i omogućio im da rastu zajedno. Pisma su postala nezamenjiv deo njenog života, ispunjavajući rupu koju je ranije osećala i pružajući joj osećaj ljubavi i prisutnosti oca.
Njena priča o očevim pismima je više od samo povezanosti sa ocem; ona predstavlja putovanje kroz odrastanje, podršku i ohrabrenje koje je dobila kroz reči svog oca. Od trenutka kada je dobila prvo pismo do trenutka kada je poslednji put držala u rukama njegove reči, ta veza je bila neprocenjiva, pružajući joj snagu i podršku u najtežim trenucima života.
Dok se njihova priča završava, ostaje trajna poruka o značaju komunikacije, izvinjenja i ljubavi. Iako je njen otac fizički otišao, njegove reči su ostale, podsećajući je na to da je ljubav večna i da se povezanost sa voljenima može održati kroz vreme i prostor.
BONUS TEKT
Divlji jam, poznat i pod latinskim nazivom Dioscorea villosa, nije samo obična biljka – veruje se da poseduje sposobnost zaustavljanja procesa starenja. Njegova istorija je bogata i intrigantna, sa korenom u Južnoj Americi. Stari narodi na području današnjeg Meksika koristili su koren divljeg jama za lečenje različitih tegoba, uključujući grčeve i reumatoidni artritis. Biljni stručnjaci preporučivali su ga za tretiranje raznih ženskih oboljenja, poput neredovnih menstruacija ili rizika od pobačaja.
Tek 1943. godine, divlji jam je dobio naučnu potvrdu svoje lekovitosti kada je iz njega izolovana supstanca diosgenin, slična ženskom hormonu progesteronu. Ovo otkriće privuklo je pažnju moderne medicine, posebno jer je divlji jam bio jedan od glavnih izvora progesterona koji se koristio u proizvodnji kontraceptivnih pilula sve do 1970-ih.
Čak i danas, divlji jam ima značajnu ulogu u medicini, posebno u suzbijanju tegoba povezanih sa starenjem kao što su menopauza i artritis.
Kada je reč o menopauzi, divlji jam deluje kao prirodni regulator hormonskih promena koje izazivaju neprijatne simptome kao što su valunzi, vaginalna suvoća i umor. Stoga se često koristi u biljnim preparatima namenjenim ublažavanju simptoma menopauze.
Što se tiče artritisa, steroidni saponini prisutni u divljem jamu imaju antiinflamatorno dejstvo, što ovu biljku čini korisnim sredstvom za ublažavanje bolova i ukočenosti zglobova kod reumatoidnog artritisa.
Osim toga, divlji jam pokazuje blagotvorno dejstvo kod predmenstrualnog sindroma, jača imunitet, smanjuje umor, usporava proces starenja i ublažava simptome Alchajmerove bolesti.
Važno je napomenuti da divlji jam nije preporučljiv za žene koje su trudne, zbog mogućih uticaja na trudnoću.
