Aleksandar Uhrin je bio suprug poznatog TV lica Sanje Marinković. Iako je delio život sa poznatom ličnošću, uspeo je da sačuva svoju privatnost i da ostane enigma za domaću javnost. Evo nekoliko ključnih informacija o Aleksandru Uhrinu:

1. Profesionalna Karijera: Aleksandar je godinama radio na televiziji kao montažer i producent. Iako je bio deo medijske industrije, retko je izlazio u javnost ili davao intervjue. Njegova tačna uloga i doprinos u televizijskoj produkciji nisu široko poznati, jer je održavao nisko profil.
2. Brak sa Sanjom Marinković: Sanja Marinković i Aleksandar Uhrin venčali su se 2011. godine nakon dugogodišnjeg zabavljanja. Imaju sina po imenu Strahinja, koji je bio kruna njihove ljubavi.
3. Diskretnost: Iako je bio poznat kao suprug Sanje Marinković, Uhrin je uspeo da izbegne medijsku pažnju i očuva svoju privatnost. Nikada nije bio sklon javnim događajima, davanju intervjua ili pojavljivanju u medijima.
4. Odnos sa Sanjom Marinković: I nakon razvoda, Sanja Marinković i Aleksandar Uhrin ostali su u dobrim odnosima. Nastavili su da komuniciraju i viđaju se redovno zbog njihovog sina Strahinje. Sanja je istakla da su i dalje najbolji prijatelji i posvećeni roditelji svom detetu.
5. Privatni Život: Nakon razvoda, Aleksandar Uhrin je nastavio svoj život van medijske svetlosti. Retko se pojavljuje u javnosti, a informacije o njegovim aktivnostima dostupne su uglavnom putem društvenih mreža, gde nije preterano aktivan.

Iako je bio deo medijske scene kroz brak sa Sanjom Marinković, Aleksandar Uhrin je uspeo da zadrži svoju privatnost i da nastavi život van očiju javnosti.

BONUS TEKST

Peršun

Biljka koja podstice izlucivanje tecnosti

Peršun (latinski naziv: Petroselinum crispum) je mediteranska zacinska biljka a zbog jarko zelenih listova cesto igra glavnu ulogu u dekoraciji hrane. Medjutim, ona nije samo ukras, vec prava lekovita biljka vredna paznje.

Na prvom mestu, peršun je poznat kao biljka koja podstice izlucivanje tecnosti iz organizma, tako da je veoma korisna za zdravlje bubrega i svih mokracnih puteva. Dakle, koren peršuna deluje kao diuretik pa se upotrebljava za lecenje raznih oblika vodene bolesti (prekomerno nakupljanje tecnosti u organizmu). Tradicionalna medicina caj od peršuna preporucuje kod artritisa, gihta, bubreznih problema, za prociscavanje morkacnih puteva, ali i za lecenje gastritisa. Posto se zna da efikasno ispira bakterije iz urinarnog trakta, dobro je dosao u slucaju infekcije mokracnih organa, kao i nakon operacije prostate radi brzeg oporavka. Cesto ulazi u sastav cajeva za lecenje zutice i drugih komplikacija nastalih usled problema sa jetrom.

Pored toga sto podstice izlucivanje tecnosti, podstice se i uzlucivanje soli u organizmu pa utice na smanjenje krvnog pritiska. Iz slicnih razloga moze pomoci u borbi protiv gojaznosti. Zatim, povecava elasticnost krvnih sudova sto umanjuje rizik od nastanka uobicajenih kardiovaskularnih bolesti.

Caj od peršuna priprema se tako sto se koren peršuna (oko 15 grama) nasecka na kockice, ubaci u 2 dl kljucale vode i prokuva oko 5 minuta. Cedi se tek posle 15-tak minuta a da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moci potrebno je piti 2-3 solje u toku dana.

Listovi peršuna su izvrstan izvor C vitamina pa je dobro jesti ih i u svezem obliku. Odlicno se uklapaju uz supe, corbe, bareni krompir i mnoga jela sa mesom. Ovaj “zeleniš” podstice varenje, stimulise izlucivanje otrovnih materija, osvezava dah, tako da efikasno prikriva cak i miris belog luka.

Na kraju evo i jedne zanimljivosti. Neki istoricari tvrde da su stari Rimljani davali peršun svojim gladijatorima pre borbe jer su verovali da ova biljka daje snagu, ubrzava reflekse i izostrava mentalne sposobnosti, kao sto je na primer snalazljivost. Grickanje semenki peršuna u to doba bila je uobicajena pojava.