Nenad Jezdić je poznati glumac koji je dugi niz godina aktivan na domaćoj javnoj sceni, ostvarujući brojne raznovrsne uloge koje su ga učinile omiljenim među publikom. Iako je njegova karijera dobro poznata javnosti, malo toga se zna o njegovom privatnom životu, što je delom zbog retkosti njegovih intervjua i opreznog izbora reči u javnosti, ali i zbog toga što izbegava društvene mreže koje smatra “lažnim svetom”.

Nenad je već četvrt veka u skladnom braku sa suprugom Sarom, sa kojom ima tri ćerke i sina. Venčali su se 1996. godine u manastiru Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji, u prisustvu članova porodice i prijatelja, među kojima su bile brojne Nenadove kolege. Iako su zajedničke fotografije retke u javnosti, Nenad je otkrio da je njegov brak jedna od najvažnijih stvari u njegovom životu.

Nenad je samo jednom prilikom govorio o svom braku, ističući da je dao sve od sebe kako bi očuvao svoje obećanje koje je dao na venčanju – da će njegov “da” biti neukaljano. Ovo svedoči o njegovom poštovanju prema instituciji braka i predanosti porodičnom životu.

Iako danas Nenad živi prilično lagodno, početak njihovog bračnog života nije bio obećavajući. Delili su jedan tanjir i jednu viljušku, ali su ipak verovali u budućnost i u ljubav koja ih je vezivala. Njihova vera u budućnost i uzajamna ljubav pomogli su im da prevaziđu teškoće i izgrade srećan bračni život.

Sara, Nenadova supruga, preferira da ostane van javnosti i ne želi da se eksponira, zbog čega se retko pojavljuje na događajima u prestonici. Nenad ističe da je Sara suština njihovog bračnog života i da je njihov odnos zasnovan na uzajamnom poštovanju i ljubavi.Nenad Jezdić

Ova priča o Nenadovom braku svedoči o njegovoj privrženosti porodici i važnosti koju pridaje ličnim odnosima, uprkos slavi i popularnosti koju uživa u svojoj karijeri.

BONUS TEKST

Orah, po narodnom verovanju, predstavlja simbol intelektualne snage jer podseća na mozak svojim oblikom, budući da se unutar njegove tvrde ljuske nalazi vijugavi plod. Sa naučne tačke gledišta, plodovi oraha su bogati omega-3 masnim kiselinama, neophodnim za zdrav rad mozga. Stoga, nema sumnje da orah pozitivno utiče na ovaj važan organ koji upravlja našim telom i umom.

Drvo oraha potiče iz južne Evrope i centralne Azije, ali se danas uglavnom uzgaja u Evropskim zemljama, Indiji, Kini, Japanu, Čileu, SAD-u i Kanadi. Može da raste na manje plodnoj zemlji, ali daje najveći prinos u vinogradarskim zonama na umereno vlažnom zemljištu.

Plodovi oraha stižu krajem septembra, a zbog svoje dugotrajnosti dostupni su tokom cele godine, zadržavajući pritom kvalitet. Zdravi orasi su svetlosmeđe boje, kompaktnog izgleda, slične veličine, teški u ruci i bez ustajalog mirisa.

Orah je bogat izvor energije, vitamina, minerala i antioksidanata. Redovna konzumacija oraha doprinosi povišenju nivoa dobrog, a smanjenju nivoa lošeg holesterola u krvi, poboljšava koncentraciju, pamćenje i općenito je izvrsna hrana za mozak.

Mladi zeleni plodovi oraha bogati su vitaminom C i jodom, te se tradicionalno koriste za lečenje štitne žlezde, najčešće kao sastojak likera od oraha ili orahovca. Ovi plodovi takođe blagotvorno deluju na želudac i jačaju krv. Beru se u maju i junu.

Čaj od listova oraha preporučuje se za čišćenje i jačanje krvi, podsticanje varenja, ispiranje upaljenih rana, lečenje čireva i bubuljica, ispiranje očiju i usne šupljine, kao i protiv belog pranja. Za pripremu ovog čaja koriste se sveži ili sušeni listovi, koji se beru dok su još mladi, tokom proleća.

Orahovo ulje štiti kožu od sunca, sprečava preterano isušivanje kože, korisno je protiv opekotina i jača kosu. Bogato je omega-3 masnim kiselinama, vitaminom E, vitaminima B1, B2, B3, što ga čini zdravom namirnicom. Preporučuje se kao preliv za salate, jer se ne zagreva.

Na kraju, postoji narodno verovanje vezano za sadnju oraha. Prema tome, onaj ko posadi orah umreće kada mu stablo dostigne debljinu vrata. Međutim, kako bi se to izbeglo, preporuka je da orah sade stariji ljudi.