KAD ME TATA PRVI PUT VIDEO, VRISNUO JE I IZLETEO IZ SOBE: Izgledom je od rođenja sejala strah, sad nema lepše devojke

Regan Kembel, danas tridesetogodišnjakinja, hrabro deli svoju inspirativnu priču o rođenju sa urođenim belegom, poznatim kao “vinska mrlja”, koja joj je pokrivala pola lica od samog dolaska na svet. Njeni roditelji su s radošću iščekivali dolazak svoje prve bebe, maštajući o zdravoj i prelepom devojčici. Na prvi pogled, činilo se da su im se želje ostvarile. Ipak, brzo su shvatili da stvarnost izgleda drugačije kada su videli njen neobičan izgled.

• Moj dolazak na svet dogodio se pre trideset godina, jednog petka u rano jutro. Moji roditelji su nestrpljivo čekali da upoznaju svoje prvo dete, sanjajući o divnoj, zdravoj devojčici. Na prvi pogled, izgledalo je kao da su njihove želje ispunjene. Ali, ubrzo su shvatili da su bili u zabludi – počinje svoju priču Regan Kembel, rođena sa urođenim belegom poznatim kao “vinska mrlja” koja je odmah po rođenju prekrivala pola njenog lica.

Ova hrabra mlada žena danas deli svoje iskustvo o prihvatanju i samopouzdanju. Iako je suočena sa početnim izazovima i negativnim komentarima, Regan je pronašla unutrašnju snagu da se izbori sa predrasudama i proslavi svoju jedinstvenost.

• Moja koža je bila natečena, prepuna vena, sa ogromnom mrljom. Kada me je tata prvi put video, komentarisao je: “Ova će uvek biti ružna devojčica”, a zatim je izašao iz sobe da sakrije svoje emocije. Mama je imala potpuno drugačiju reakciju i odmah me zagrli. Ali, to nije bio kraj sveta, moj tata je sklon dramatizovanju. Lekari su im objasnili da to nije ništa strašno – priča Regan.

Moji roditelji su bili odlučni da saznaju što više o mom belegu. Srećom, nije zahvatao moje oči, što bi moglo dovesti do problema sa vidom, i nije imao nepravilnu teksturu, što je olakšalo situaciju. Započeli smo tretmane, što nije bilo lako. Prvih nekoliko tretmana nije dalo željene rezultate, osim što je malo razbilo beleg, što je rezultiralo njegovim raspršenim delovima po mom licu.

Dok sam odrastala, beleg je rastao zajedno sa mnom. Na neki način, prirastao mi je srcu. Iako su mnogi komentarisali, pitali, ili buljili, zahvaljujući mojoj mami uvek sam bila ponosna na sebe i svoj jedinstveni izgled. Međutim, kada sam krenula u školu, počele su zadirkivanja od strane vršnjaka. Ulazila sam u tinejdžerske godine i počela da krijem beleg šminkom. Uskoro, nisam mogla zamisliti da bilo kome pokažem lice bez šminke. Tretmani su pomogli da beleg izbledi, ali nikada potpuno nije nestao.

Međutim, na fakultetu sam počela izlaziti bez šminke. Otvorila sam i Fejsbuk grupu za ljude u sličnoj situaciji. Tada mi je samopouzdanje naglo poraslo – povezala sam se sa ljudima koji su razumeli kroz šta prolazim. Danas, ne padne mi na pamet da sakrijem beleg. Naprotiv, rado ga pokazujem na ulici, na Instagramu, na TikToku, iako je sada gotovo neprimetan. Srce mi je puno svaki put kada neko sa sličnim belegom zahvali što im ulivam snagu. Što se tiče tatinog komentara da nikada neću imati dečka”, pokazalo se da nije bio u pravu. Njena priča ukazuje na važnost prihvatanja sopstvene jedinstvenosti i snalaženje kroz život sa pozitivnim stavom. Danas, Regan ne samo da otkriva svoj nevus na društvenim mrežama već i pruža podršku i snagu onima koji prolaze kroz slične situacije.