Verujem u snagu velikih ljubavi, mada ponekad svojim govorom i ponašanjem delujem kao da sam skeptična prema ljubavi uopšte. Nemam nerealna očekivanja u romansi i ne tražim da mi partner ispunjava nerealne želje. Svojevrsna sam tradicionalistkinja, ali ne smatram da je monogamija obavezna.
Ipak, duboko verujem u velike ljubavi, jer sam je lično iskusila. Doživela sam tu preplavljujuću vrstu ljubavi koja prožima celo biće. To je ona ljubav koja vas zapanjuje, ostavlja bez reči. Ona vrsta ljubavi zbog koje se pišu romani i komponuje muzika. Ta ljubav podučava nas stvarima koje nismo ni znali da postoje, pruža nam više nego što smo ikada mogli zamisliti. To je “ljubav tvog života”.
I stvarnost teče ovako: ako imate sreće, srešćete ljubav svog života. Sa njom trebate biti, učiti od nje, predati joj dušu i telo, dozvoliti joj da vas toliko promeni da vas ni rođena majka ne bi prepoznala. To iskustvo je jedinstveno i retko. Ali, ono što nećete pronaći u bajci je da ponekad susretnete ljubav svog života, ali nešto se dogodi i ne uspete je zadržati.
Desi se da ne stupite u brak s tom osobom, gledate je kako bira drugu partnerku ili, još teže, smrt vas razdvoji. Evo tajne koju vam otkrivam: ljubav ne rešava sve! U stvarnom svetu, ona ne prevazilazi nerešive probleme, ne leči bolesti, ne usklađuje verske razlike… Ne možemo se držati ljubavi svog života, jer ljubav nije sve što postoji i što je bitno. Ponekad želite miran život na selu s decom, a on sanjari o brzom gradskom životu i karijeri. Vi žudite za istraživanjem sveta, dok je njemu najlepše u domu.
Ponekad je najveći čin dobrote u životu pustiti ljubav svog života da ode od vas. Ali, ako vaša bajka ne završi rečima “i živeli su srećno do kraja života”, to ne znači da ta ljubav nije imala vrednost.
Neko vas može voleti intenzivnije u godinu dana nego drugi u pedeset. Neki mogu biti vaši najveći učitelji u jednom danu, nadmašujući druge tokom celog života. Zašto bismo sada umanjivali vrednost tih velikih ljubavi? Zašto bismo očajnički tražili nove “velike ljubavi” koje će ih zameniti ili biti bolje od njih?
Možda bismo jednostavno trebali biti zahvalni što smo ih uopšte sreli, doživeli tu vrstu ljubavi. Zahvalni što smo imali priliku osetiti ljubav. Neki ljudi provedu ceo život, a da nikada ne dožive ni jednu takvu ljubav!
