Priča o malenoj Omajri predstavlja tragediju koja se urezala u sećanje mnogih. Njen rodni grad Armero doživeo je strašnu sudbinu nakon erupcije vulkana koja je pokrenula smrtonosno klizište. Bilo je novembra 1985. kada je vulkan, smešten oko 160 kilometara od Bogote, počeo da pokazuje znakove aktivnosti. Prethodna erupcija zabeležena je 1595. godine, ali tadašnji nadležni smatrali su da nema razloga za zabrinutost i uveravali meštane da nema opasnosti uprkos podrhtavanju tla.
Alma Landinez, jedna od retkih preživelih, svedočila je da je tlo neprestano podrhtavalo, dok je pepeo prekrio čitav kraj, a voda postala zagađena. Ipak, zvaničnici su preporučivali stanovništvu da prekriju nos i usta, umesto da evakuišu grad.
- novembra te godine, vulkan je proradio nešto posle 21 čas, izazivajući topljenje glečera i stvaranje reka blata i kamenja koje su se strmoglavile niz litice. Armero je uništen za samo nekoliko minuta, odnoseći sa sobom više od 25.000 života.
Olga Viljabos, tada trinaestogodišnjakinja, seća se kako je noć erupcije padala “kiša pepela i kamenja”. Njena porodica pokušala je da pobegne kolima, ali bez uspeha. Auto je odnela reka blata, a Olga se našla zarobljena u blatu. Ipak, spasioci su je pronašli i izvukli, čineći je jednim od retkih preživelih.
Omajra, čije je ime postalo simbol tragedije, bila je kod kuće sa ocem, bratom i tetkom u trenutku erupcije. Njena majka bila je u to vreme u Bogoti zbog službenih obaveza. Porodica je bila zabrinuta zbog vulkanskog pepela koji je prekrio grad, kada su naišli na smrtonosno klizište koje je odnelo njihov dom.
Nakon erupcije, Omajra je bila zarobljena ispod ruševina. Spasioci su je pronašli, a njen životni otpor i hrabrost ostavili su neizbrisiv trag. Nažalost, zbog ozbiljnosti situacije nije bilo moguće izvući je bez ozbiljnih povreda. Omajra je, nakon 60 sati borbe, preminula 16. novembra, oko 10 sati i 5 minuta, verovatno od gangrene ili hipotermije.
Danas, na mestu gde se nekada nalazio grad Armero, postoje samo retki spomenici koji podsećaju na žrtve. Gusta šuma prekrila je ostatak grada, a betonski luk simbolizuje ljude koji su nestali u tragediji. Svake godine 13. novembra, kod luka se održava komemoracija, a 25.000 kamenja poređano je u znak sećanja na svaku žrtvu. Armero je napušten, osim dana kada ljudi dolaze da posete grob Omajre, koji je postao svetilište. Na tom mestu, igračke, cveće i sveće postavljene su u čast devojčice koja je postala simbol hrabrosti i otpora.
