U mnogim seoskim zajednicama, nekada živopisnim i ispunjenim životom, danas, pa čak i tokom najveselijih praznika poput Božića, deluju prilično melanholično. Tradicionalni običaji, preneti s kolena na koleno tokom vekova, polako izumiru jer nema više onih koji bi ih čuvali i negovali.
Isto je i u selu Gornji Pervan, nedaleko od Banjaluke. U zaseoku Milojevići, sedamdesetih godina prošlog veka, skoro stotinu dece uživalo je u svakodnevnim radostima života. Međutim, danas nema ni jednog deteta. Mnoge kuće su napuštene i zaključane, dok u nekoliko domaćinstava žive samo pojedinci ili par starih ljudi koji su davno ispratili svoje potomstvo u svet. Neki od njih nemaju nikog ko bi im pokucali na vrata čak ni za Božić.
Baka Vilka Šever (86), jedna od najstarijih meštanki, ne obazire se na teškoće svakodnevice. Osoba koju je čekala je konačno stigla. Njeno dete, sin Željko, vratio se iz Švajcarske, gde već decenijama živi. Njegova deca su već odrasla i gradila svoje živote, ali on je odlučio da Božić provede sa svojom majkom. Za njih dvoje, prostiru se mirisni stolovi i topla atmosfera praznične trpeze.
“Sećam se kako smo kao deca planirali gde ćemo otići kao položajnici, kako smo se igrali na pijukancu i borili za oraha. Danas nema ničega toga. Prođete kroz selo, nema dece, nema momaka i devojaka. Ipak, volim doći u svoje selo. Nikada mi Božić nije lepši”, rekao je Željko Šever s osmehom na licu.
Nije se mnogo zadržalo od starih običaja. Unesemo badnjak u kuću, ispečemo pečenicu, zamesimo česnicu i to je završeno. Položajnici ne kucaju na vrata već godinama. Nema više te lepe tradicije, nema susreta suseda i prijatelja, nema radosti tog zajedničkog trenutka – kaže Dragana Milojević, koja je već na pragu pedesete, a ipak je jedna od najmlađih u selu.
Dok priča, u njenim rečima odjekuje melanholija, sećanje na vreme kada su domaćinstva bila ispunjena smehom dece koja su radila oko badnjaka, kada su se mirisi pečenice širili iz kuća, a susedi su se radnoj poseti međusobno radovati.
“Sećam se kao da je juče bilo kako smo svi zajedno čekali Položajnike, okupljali se, delili kolače i pesmu. Danas je sve drugačije. Ne dolaze više, niti imamo snage održavati te običaje. Mlađi odlaze, a stariji ostaju sami”, dodaje Dragana s tugom u glasu.
U selima poput Gornjeg Pervana, gde se tradicija nekada čuvala kao najveće blago, tišina praznih ulica i kuća odjekuje kao svedočanstvo o promenama vremena. Božić je postao vreme sete, vreme kada se sećanja na ono što je nekada bilo bude prisutno, ali i vreme kada se oseća praznina koja se teško može popuniti.
