U Jutarnjem programu, prof. dr Vojislav Perišić je diskutovao o uticaju svinjske masti na zdravlje, kao i o namirnicama koje nas greju tokom hladnih dana. Njegov prvi savet je bio da jedemo kvalitetno crveno meso! Ovaj savet je iznenadio mnoge, posebno kada je reč o ulozi masnoća, maslinovog ulja koje nije koristio godinama i rakije pre obroka. Kada konzumiramo više mesnih obroka, naš metabolizam se ubrzava za 15 odsto! Naš organizam odmah počinje brže da radi! Kada je hladno, konzumirajte meso. Sada će se vegani naljutiti… Ali meso je neophodno! Same belančevine podstiču energetski metabolizam, odmah postajemo topliji i naš organizam bolje funkcioniše. Nije slučajnost što su slave i obilni obroci, svinjokolji, baš u tom periodu”, istakao je.
“Danas ćete pripremiti mnogo antioksidanasa. Npr. nar, jagode, maline… Takođe, crveno, kvalitetno meso. Za odrasle osobe, potrebno je uneti 30-40 grama masti. Kada pržite jaje, supena kašika masti mora biti prisutna. Ne govorim o ulju, već o masti! Kakvo ulje!”, upitao je, uvodeći razgovor u potpuno drugačijem smeru. “Nisam koristio ulje dvadeset godina. Znate li šta ono čini vašem pritisku? Unosite više masti, što može dovesti do nakupljanja masnoća u karotidnoj arteriji. Gojazne osobe obično imaju povišen CRP. Jedite žutu mast, izbegavajte belu. Razlika leži u tome šta stoka konzumira. Veštački hranjena stoka ima belu mast. Prirodno hranjena stoka, koja se hrani travom i unosi betakaroten, ima žutu mast. U prodavnicama uglavnom možete naći belu mast, to izbegavajte. Kupujte žutu mast kod seljaka, na pijaci, od mangulice”, naglasio je.
“Mast od mangulice stavite u tiganj, pa tek onda pržite jaje ili šniclu, nikako na ulju”, dodao je.“Jedite više mesa, više masnoće. Žene preferiraju grilovanu piletinu, ali ja volim konkretno, batak i karabatak. To je manje masno, uz normalno povrće. Ja volim beli krompir, najmlađi, najslađi i najzdraviji. Skuvajte beli krompir, ima ga svuda. I za kraj, voće”, rekao je.
Profesor je iznenadio i pričom o rakiji i vinu. “Lično pijem rakiju od kantariona pre obroka, lekovitu biljku za sluznice. Kantarion se koristi čak i na ranama, pa zamislite njegov uticaj na organizam. Crveno vino, 300 mililitara zbog antioksidanasa. I to je – oho! Kuvano vino, alkohol odlazi ali hranljive vrednosti ostaju, možete ga konzumirati i kuvano. Uvek imam crveno vino u frižideru, volim da ga pijem hladno. Kada me uhvati glad noću, jedem voće. Jabuka je idealna, puna kalorija i 15 vitamina, čak i podiže raspoloženje. Banana je kalorična, ali nema isti efekat. Mnogi nisu svesni alergije na banane”, zaključio je.
BONUS TEKST
Upotreba vitamina C za održavanje zdravlja, posebno u slučaju prehlade ili gripa, dobro je poznata. Međutim, manje je poznato da se vitamin C, posebno liposomalni vitamin C, pokazao izvanrednim u borbi protiv raka.
U članku objavljenom u poznatom časopisu “Natural Health 365” pod naslovom “Kako vitamin C uništava ćelije raka i infekcije”, ističe se da vitamin C pruža višeslojnu podršku imunološkom sistemu i njegovoj sposobnosti da efikasno uništava ćelije raka. Snažan imunitet omogućava organizmu da prati, cilja, napada i eliminiše ćelije raka koje ga napadaju. Dakle, vitamin C direktno i izvanredno pozitivno utiče na snagu imuniteta, pružajući gotovo optimalnu zaštitu od raka i raznih infekcija.
Uzimanje vitamina C nije samo način lečenja ove opake bolesti, već i jedan od najboljih načina prevencije. Prevencija je izuzetno važna, a uzimanje vitamina C je prijatnije i nema psihičkog opterećenja kao tretman.
Ako ste osoba koja se bori s rakom, ne trebate se bojati da će upotreba vitamina C narušiti konvencionalno lečenje. Naprotiv, vitamin C deluje paralelno s konvencionalnim metodama lečenja raka i može ublažiti bolove koji često prate ovu bolest. Prema dosadašnjim istraživanjima, visoke doze vitamina C mogu se uspešno kombinovati s konvencionalnim terapijama, poboljšavajući opšte stanje organizma, olakšavajući podnošenje hemoterapije, poboljšavajući apetit i ubrzavajući oporavak. Stoga, bolje je sprečiti nego lečiti – vreme je da preduzmemo poznate i dostupne preventivne mere kako bismo obezbedili sebi duži i zdraviji život.
