Mnoge su priče o životu pune neizvesnosti, noseći nas putem koji nikada nismo očekivali, ispunjavajući nas brojnim izazovima i neobičnim susretima. Jedna takva priča dogodila se sinoć, kada je mlada dama iz Novog Sada doživela nešto što nije mogla ni zamisliti. Dok je stajala ispred željezničke stanice, naišla je na nešto što ju je potpuno iznenadilo – beskućnika. Ono što je mislila da je osoba u nevolji, ispostavilo se da je mnogo više od toga – bio je profesor kemije.
Dok je prepričavala svoje iskustvo na Facebooku, opisala je kako je naišla na ovog čoveka koji je tražio utočište od hladnoće. Sedeo je na invalidskim kolica sa vidljivim poteškoćama u kretanju, a železnička stanica je bila zatvorena, ostavljajući ga bez ikakvog mesta za boravak.
- Otkriće da su vrata železničke stanice preko noći ostala otključana, omogućavajući ljudima bez doma da pronađu sklonište, dovelo je do saosećanja sa onima koji su prinuđeni da žive na ulici, boreći se sa nedaćama.
Iako je često ponuđena hranom ili malom sumom novca, ovoga puta mlada dama osećala je snažnu želju da učini nešto drugačije. Shvatila je da ovi ljudi često prolaze neprimećeno, ignorisani od strane većine ljudi.
Možda je u toj hladnoj i kišnoj noći jedna reč mogla značiti mnogo ovom čoveku. Dok su razgovarali, ona je odlučila da mu ponudi novac, što je on prihvatio sa zahvalnošću. Ova mala razmena bila je od koristi i za nju i za njega. Otkrila je da je čovek visoko obrazovan, što je bacilo novo svetlo na situaciju.
Njegova priča o profesoru hemije izazvala je sumnju kod mlade dame, ali njegov izvanredan govor i jasan intelekt izdvojili su ga od drugih ljudi koje je sretala. Kasnije je otkriveno da je tek izašao iz bolnice, što je samo dodatno komplikovalo njegovu situaciju.
Vidno oslabljen i u potrebi za pomoći, postalo je jasno da se možda suočava sa zdravstvenim izazovima koje nije u mogućnosti sam da prevaziđe. Postavlja se pitanje da li je možda podložan demenciji i da li ima zabrinutu porodicu koja ga traži.
Situacija na ulici delovala je beznadežno, a mlada dama je dala sve što je mogla – novac i reči utehe. Uprkos osećaju bespomoćnosti, nada se da će njen mali doprinos biti od pomoći ovom čoveku. Dok je stajala pored njega, jednostavno je bila zahvaćena trenutkom, ali njeno delanje nije prošlo neprimećeno.Unatoč nedostatku optimizma, i dalje se nadam da će održati riječ. Dok sam drhtala pokraj njega, zaokupljena razgovorom, dvije su mlade žene čule naš razgovor. Dirnute mojom nevoljom, svaka je ponudila svoj oblik pomoći.
Dve mlade žene, čule su njihov razgovor i, dirnute pričom, odlučile su da ponude svoju pomoć. Jedna je dala novac, a druga sveže pecivo iz obližnje pekare. Njihovo delanje samo je potvrdilo veru u dobro u ljudima.
Ova priča iz Novog Sada jasno pokazuje snagu ljudskog saosećanja i važnost otvaranja srca za probleme drugih. Iako se činilo da sve oko njih ne funkcioniše, ovaj mali gest ljubaznosti pružio je nadu i podstakao druge da razmisle o svojim delima i pruže podršku onima koji su u nevolji.
