U maštanjima mnogih žena, često se krije želja da ih osvoji bogat muškarac koji će ispuniti sve njihove želje i oboriti ih s nogu. Međutim, stvarnost često odstupa od tih snova, a potraga za savršenstvom često se pokaže izazovnom. Ipak, istinska vrednost leži u vezi temeljenoj na ljubavi između supružnika, jer tada su mogućnosti neograničene. Ovu istinu ilustruje izuzetna priča jedne Kragujevčanke.
“Jako dobro razumem visoka očekivanja koja mnoge devojke imaju u potrazi za budućim suprugom. Mnoge teže partneru s dobrim finansijskim statusom, stavljajući naglasak na materijalnom bogatstvu. Drugi opet daju prioritet fizičkom izgledu, šaleći se da je privlačnost neosporna karakteristika”, često čujem od svojih prijateljica.
Razmatrajući svoju ideju o savršenom partneru, imala sam specifične kriterijume. Jedan od ključnih aspekata bio je izbegavanje konzumiranja alkohola. Razumela sam implikacije takvog ponašanja i želela sam život bez nepotrebnih problema za sebe i svoju decu. Iako je to bio moj primarni zahtev, nije bio jedini koji sam imala.
Želela sam partnera koji poseduje kvalitete poput dobrote, predanosti i jake radne etike. Naravno, nikada ne bih stupila u brak s osobom prema kojoj ne gajim duboku ljubav. Prisustvo materijalnih dobara kao što su stan, bogatstvo, automobili ili imućni roditelji nisu mi bili od velike važnosti kada sam birala partnera. Možda je moja nezainteresiranost za bogatstvo proistekla iz činjenice da sama nisam potekla iz privilegovane sredine. Moja majka, kao samohrani roditelj, odgajala nas je, moga brata i mene, na jednostavan i skroman način.
U tom trenutku, upoznala sam NJEGA – muškarca koji će postati moj životni saputnik, gospodina Realnog. Naši putevi su se ukrstili, otkrivajući duboku povezanost. Godinu dana kasnije, doneli smo odluku o braku. Možda se u današnjem svetu smatrao finansijski skromnim, s obzirom da je poticao iz velike porodice s petoro braće i sestara. Završio je školovanje na Fakultetu aviomehanike, odslužio vojni rok i na kraju dobio posao profesora u srednjoj školi.
Živeći u prostranoj porodičnoj kući sa svojim roditeljima i braćom i sestrama, uživao je u udobnostima svog odrastanja. Nakon našeg skromnog venčanja, krenuli smo u život podstanara. Prvih šest meseci bili su posvećeni istinskom razumevanju jedno drugoga (jer nikada pre nismo živeli zajedno), doživljavajući povremene napade ljubomore i neslaganja. Naši sukobi obuhvatali su različite teme, ali naša ljubav je ostajala snažna.
Nakon smrti njegove majke, svedočila sam njegovim retkim suzama. Nakon toga, krenuli smo na put izgradnje naše porodice, prihvatajući decu u svoj život. Tražeći bolje poslovne prilike i nešto veće prihode kako bismo poboljšali kvalitet života naše porodice, krenuo je u potragu. I uspeo je. Iako nismo bili ekscentrični s našim finansijama, nikada nismo osećali nedostatak. Marljivim štednjama uspeli smo, uz pomoć skromnih kredita, da nabavimo parcelu i započnemo gradnju kuće. Vreme je prolazilo, prirodno oblikujući naše živote.
Naša porodica možda nije savršena, suočava se s izazovima kao i svaka druga, ali dobrobit i jedinstvo svih članova su nam na prvom mestu, zahvaljujući na zdravlju i daljnjoj slozi. Nakon sedam godina provedenih zajedno, sa sigurnošću mogu tvrditi da je on i dalje čovek kakvog sam želela. Da imam priliku ponovno odlučiti, nedvosmisleno bih ga izabrala ponovno. Tokom ovih sedam godina, moja ljubav prema njemu samo je produbljena. Poveravam mu se s potpunim poverenjem u njegovu nepokolebljivu podršku, bez obzira na okolnosti. Očigledno je da je njegova ljubav prema meni i našoj deci jednako jaka, stvarajući osećaj lagodnosti i zadovoljstva svaki put kad smo zajedno.
