Boris Bizetić, čuveni glumac, kompozitor, tekstopisac i voditelj, ima dugu i uspešnu karijeru na našim prostorima. Kroz decenije je stvarao tekstove pesama, ali je takođe i velikodušno delio svoje pesme s drugim pevačima, što je kasnije imalo svoje posledice.
Iako je već u penzionerskim danima, Bizetić je istakao da nije zadovoljan svojim primanjima, što često ističe kada mu poštar uruči penziju. Izjavio je da dugo plače, ridajući i cvileći, kada dobije penziju, dok se šali da poljubi poštara u obraz kada mu stigne nešto veća svota.
Finansije mu, priznaje, nikada nisu bile prioritet. Iako je davao pesme drugima bez naplate, ne kaje se zbog toga. Za njega je to bio deo posla – pevač dobije pesmu od njega besplatno, ali ako se pesma proda, on dobija autorski honorar.
Njegova ćerka, pevačica Doris Bizetić, već duže vreme se bori s teškom bolešću – multiplom sklerozom. Ovo saznanje ostavilo je bolan trag u njihovim životima, ali su se oni kao porodica naučili nositi s tim na svoj način. Bez obzira na teškoće, oni pronalaze smeh kao lek i podršku jedno u drugom. Za njih, smeh je terapija koja im pomaže da se nose sa surovostima života. Boris naglašava važnost samopomoći i oslobađanje od briga, ističući da je važno da sami sebe razveselimo i nađemo smeh u životu, jer, kako kaže, ko se brine, taj neće biti zdrav.Boris Bizetić takođe je podelio da se, kada mu poštar donese penziju, emotivno odaziva, često zaplakavši od radosti, a humoristično je opisao taj trenutak. Njegov jedinstveni pogled na finansije i život općenito odražava se kroz humor i opuštenost.
