Kada roditelji stari i postanu nesposobni brinuti se o sebi, suočavanje s odlukom o smeštaju u dom za starije osobe može biti izuzetno teško. Jedna žena je podelila svoje lično iskustvo i razloge zašto je odlučila smestiti svoju majku u takav dom, objašnjavajući kako je ta odluka pozitivno uticala na njen život.
“Jednog dana, suočila sam se s neočekivanim prizorom – vrata su bila širom otvorena, voda je curila iz kade, a majka nije bila nigde na vidiku. Panika me obuzela, ali je nisam mogla naći. Kasnije sam je pronašla s drugim bakama ispred zgrade, nesvesnu ozbiljnosti svoje situacije. Saznavši da ima Alchajmerovu bolest, osećala sam se suočena s teškim odlukama. Njeno ponašanje postajalo je sve agresivnije, a ja sam radila i imala sopstveni život koji nisam želela potpuno posvetiti njoj.
Osećala sam se kao izdajnik i loše zbog toga. Agresivnost i napadi su postajali sve češći. Kada je napunila 84 godine, odlučila sam da je smestim u starački dom s nadzorom, jer nisam mogla pružiti potrebnu stalnu pažnju. Iako je bila teška odluka, primetila sam poboljšanja u svom životu. Psihički sam postala mirnija i odmornija, što je omogućilo kvalitetniji rad i poboljšanje socijalnog života. Posetim je svaki vikend i znam da je dobro tamo.
Ipak, postoji unutrašnje pitanje koje me muči – da li sam mogla učiniti više za nju? Da li je smeštaj u dom bio ispravna odluka?” Ova priča oslikava kompleksnost odluka koje se moraju doneti u takvim situacijama i podseća na izazove suočavanja s odgovornošću prema starijim roditeljima.
