Imala je samo još malo bebi-formule za jedno poslednje hranjenje, a za sutra nije imala nikakvih planova. Bilo je već duboko u noći, oko dva ujutro, i nije znala šta da radi.
Lea Anderson, samohrana majka, suočavala se s ozbiljnim životnim teškoćama dok je pokušavala da obezbedi osnovne potrebe za sebe i svog sina. Danima je bila na ivici očaja, iscrpljena od neprestanih borbi za opstanak. Jedne noći, dok je sedeći u slabo osvetljenoj kuhinji svog stana pokušavala da umiri svog sina Čarlija koji nije prestajao da plače, Lea je osetila da je dotakla dno.
- Posao u restoranu jedva je pokrivao kiriju, a već je morala da založi burmu da bi platila hranu. Bez novca, bez podrške, Lea je sedila bez izlaza. Pogledala je telefon i ugledala poruku koju je držala u nacrtima već danima, ali nikada je nije poslala. Taj broj je pronašla u objavi gde su ljudi nudili pomoć samohranim majkama, ali do sada je sve bilo samo prazno obećanje.
Te noći, iscrpljena do krajnjih granica, odlučila je da konačno pritisne „pošalji“. Poruka je glasila: „Izvinite što smetam, ali ostala sam bez formule i plata mi stiže tek sledeće nedelje. Beba plače, ne znam šta da radim. Ako možete da pomognete, bila bih zauvek zahvalna.“ Nakon što je poslala poruku, spustila je telefon i tiho zaplakala, ne nadajući se odgovoru.
Ipak, ubrzo je ekran njenog telefona zatreperio. Poruka je stigla: „Zdravo, ovde Maks Karington. Ovu poruku ste poslali greškom, ali razumem koliko vam je teško. Ne brinite za formulu — pobrinuću se da je dobijete.“ Lea nije mogla da veruje. Ko je ovaj čovek? Zašto bi joj pomogao?
Prvo je stajala, zbunjena, a zatim je stigla još jedna poruka: „Sutra mogu poslati dostavu na vašu adresu. Vi se brinite samo o sebi i detetu.“ Lea je osetila kako joj se grlo steže, nije mogla da veruje da neko stvarno želi da pomogne. Sutradan je ispred njenog stana stigla kutija puna bebi-formule, pelena i nekoliko igračaka. Na vrhu kutije bila je poruka: „Za Čarlija – od Maksa.“ Drhtavim rukama je podigla bebu, a suze su joj navrle. Po prvi put, nakon dugo vremena, imala je osećaj da neko stvarno mari za nju i njenog sina.
- Iako su dani prolazili, Maks se nije zaustavio na jednoj dostavi. Svake nedelje stizale su nove potrepštine. Lea je želela da sazna više o njemu, pa ga je pitala ko je on, a on je odgovorio: „Neko ko je jednom imao majku koja se borila baš kao vi.“ Njena sumnja bila je sve manja.
Jednog dana, kada je Čarli napokon zaspao, Lea je dobila još jednu poruku od Maksa. „Želim da vas upoznam. Da budem siguran da ste dobro.“ Lea je oklevala. Šta ako je to opasno? Ali duboko u sebi znala je da mu može verovati. Dogovorili su se da se sretnu u kafiću.
Kada je Lea stigla, srce joj je brže zakucalo. Za stolom je sedeo muškarac u skupom kaputu, sa blagim osmehom. Bio je mnogo mlađi nego što je ona očekivala. „Vi ste… milijarder?“ upitala je, zbunjena. Maks se nasmejao. „Da, ali večeras sam samo čovek koji želi da pomogne.“
Razgovarali su satima. Lea mu je ispričala kroz šta je prošla, o svom sinu, o danima kada nije imala šta da jede. „Ne želim milostinju,“ rekla je. „Samo priliku da radim i obezbedim mu život.“ Maks je klimnuo glavom. „Tada je ovo pravo vreme da vam ponudim posao. Treba mi neko ko vodi jednu od fondacija. Neko ko zna šta znači boriti se.“ Lea nije mogla da veruje svojim ušima. Suze su joj navrle jer nije mogla da izgovori ni „hvala.“
Mesec dana kasnije, Lea je radila u kancelariji sa prelepim pogledom na ceo grad. Čarli je imao sve što mu je bilo potrebno. Svaki put kada bi primila platu, setila bi se noći kada je poslala poruku na pogrešan broj, koja je zapravo pronašla njenog anđela čuvara i potpuno promenila njen život. Hvala tom jednom slučajnom trenutku i poruci, Lea je dobila priliku da stvori bolji život za sebe i svog sina
