Nedavna izjava jedne starije žene na društvenim mrežama privukla je veliku pažnju i izazvala lavinu sličnih ispovesti. Ona je u svojoj 67. godini podelila svoj osećaj usamljenosti, ističući da živi sama i da su njena deca odbila njen zahtev da se preseli kod njih. Njen vapaj za društvom odjeknuo je među mnogima koji se osećaju slično.
Još jedna žena, stara 68 godina, podelila je svoju priču. Nakon smrti muža, nastavila je da radi jer je to jedini način da se izbori sa dosadom. Nažalost, oseća se kao robot, bez radosti u svakodnevnom životu. “Nemam hobije, i ne tražim ih, prestara sam za to. Ponudila sam svom sinu da se doseli u moj veći stan, ali snaja je bila protiv. Očigledno ne želi da živi pod istim krovom sa svekrvom”, podelila je svoju frustraciju.
- Psiholozi, kao što je Arina Lipkina, ističu da nedostatak hobija i interesovanja može biti znak depresije. Savetuju starijim osobama da se konsultuju sa neurologom, psihologom ili psihoterapeutom. U savremenom svetu, 67 godina nije starost koja bi trebalo da znači kraj aktivnog i ispunjenog života. Deca često ne žele da uzmu roditelje kod sebe, ne zbog nebrige, već zbog potrebe za ličnim prostorom i stvaranjem sopstvenog komfora.
Starije osobe treba da se oslobode ideje da je najbolji način za sreću život sa decom. Umesto toga, mogu same ispuniti svoj život zanimljivim aktivnostima. Potrebno je samo malo istražiti okolinu i videti šta je sve dostupno. Posete događajima, upoznavanje novih ljudi i istraživanje novih mesta mogu uneti mnogo radosti i ispunjenja u život.
Mnogo je gore kada se osoba zatvori u rutinske aktivnosti kao što su gledanje televizije, odlazak kod lekara i u prodavnicu. Takav način života čini da svaki dan izgleda isto, što može povećati osećaj usamljenosti.Danas su mogućnosti za starije osobe mnogo šire nego ranije. Mnogo ljudi se u starijim godinama ponovo venča, pronađe nove hobije ili se posveti aktivnostima koje su ranije zanemarili. Održavanje aktivnog društvenog života može značajno poboljšati kvalitet života.
Velika odgovornost leži i na mlađoj generaciji. Deca i unuci mogu učiniti mnogo da njihovi voljeni ne izgube interesovanje za život. Redovne posete, razgovori, uključivanje u aktivnosti i podrška u pronalaženju novih interesovanja mogu značajno doprineti sreći i ispunjenju starijih članova porodice.
Starenje ne mora značiti povlačenje iz aktivnog života. Starije osobe imaju priliku da iskoriste svoje vreme za stvari koje ih ispunjavaju i donose radost. Uz podršku porodice i zajednice, mogu živeti srećno i ispunjeno, bez obzira na godine. Kroz aktivno uključivanje u društvene aktivnosti i pronalaženje novih hobija, starije osobe mogu zadržati svoj osećaj svrhe i radosti u životu.
BONUS TEKST
Jedna od najfascinantnijih zanimljivosti iz sveta nauke i prirode jeste priča o Tardigradama, poznatim i kao vodeni medvedi. Ova mikroskopska stvorenja, dugačka manje od jednog milimetra, spadaju među najotpornija bića na Zemlji. Otkriveni su 1773. godine, a njihova otpornost i sposobnost preživljavanja u ekstremnim uslovima fasciniraju naučnike do danas.
Tardigrade mogu da prežive ekstremne temperature, od -272°C do preko 150°C, što ih čini otpornim na gotovo svaku okolinu na Zemlji. Takođe, mogu da izdrže ogromne količine zračenja, pritiske šest puta veće od onih u najdubljim okeanskim rovovima, pa čak i vakuum svemira. Godine 2007. nekoliko tardigrada je poslato u svemir, gde su proveli 10 dana u vakuumu i izloženi sunčevom ultraljubičastom zračenju. Po povratku na Zemlju, mnogi od njih su bili živi, a čak su i uspešno razmnožavali.
Tardigrade poseduju sposobnost koja im omogućava da prežive u uslovima potpune dehidracije. Kada se nađu u nepovoljnim uslovima, tardigrade mogu da izgube do 97% svoje telesne tečnosti i uđu u stanje koje se naziva “tun”. U ovom stanju, njihovi metabolički procesi se gotovo potpuno zaustavljaju, omogućavajući im da prežive desetine godina bez vode. Kada se uslovi poprave, tardigrade jednostavno rehidriraju i nastavljaju sa svojim životnim ciklusom.
Ova nevjerovatna otpornost tardigrada čini ih predmetom brojnih istraživanja, sa nadom da će njihova sposobnost preživljavanja pomoći u razvoju novih tehnologija za zaštitu ljudskog zdravlja i očuvanje hrane.
