Kristina Korjagina iz Rusije želi izbegavati preveliku pažnju i oseća nelagodu zbog pogleda prolaznika koji se svakodnevno lepe za njenu izrazitu mršavost, koju nosi već gotovo 15 godina, boreći se sa anoreksijom. Iako su stanovnici ruskog grada Barnaula navikli na njen izgled, Kristina se suočava s ozbiljnim posledicama bolesti.
- Sve je počelo nakon završetka osnovne škole, a stručnjaci kažu da anoreksija često pogađa izuzetno uspešne učenike. Ova bolest se manifestuje kao odbijanje hrane, što dovodi do sveopšteg fizičkog kolapsa. Kristina je nesvesno upadala u takve faze i nosila teret izuzetno niske telesne težine već dugi niz godina.
Prvi put se suočila sa simptomima kada je postala opterećena školskim ispitima. Ponekad bi zaboravila da jede dok je bila usredsređena na učenje. Kada je upisala fakultet, suočila se s još jednim kriznim periodom, jer su zahtevi studiranja dodatno pogoršali njeno stanje.
Iako je bila đak generacije i završila fakultet s visokim ocenama, Kristinin uspeh nije bio bez žrtava. Anoreksija je tiho napredovala dok je bila posvećena učenju, a zatim kulminirala kada je postala toliko iscrpljena da nije mogla da razmišlja o fizičkoj aktivnosti, čak i nakon završetka studija.
Kristinina dijeta je bila loša: sokovi, čaj, voda, a uveče samo komadić jabuke ili banane. Nakon ovako “guste” večere, Kristina bi nastavila da gubi na težini.
“Setila sam se da moram da jedem samo uveče. Osećala sam se loše zbog jela, osećala sam se mnogo bolje kad mi je stomak prazan. Bila sam jako besna ako me neko naterao na silu da jedem”, priseća se Kristina. U jednom trenutku njena telesna težina spala je na samo 17 kilograma.
Napori da povrati preko potrebnu težinu propali su. Dospevala je do tačke gde lekari nisu mogli “pronaći srce” tokom pregleda. Tada je usledio strašan trenutak kada su joj rekli: “Ako ovako nastaviš, umrećeš.” To je označilo početak njenog odlučnog izlaska iz začaranog kruga bolesti, koristeći sva dostupna sredstva uz podršku psihologa.
Kristina nije voljna da govori mnogo o sebi, priznajući da nema mnogo čime da se ponosi. Njena priča o borbi s anoreksijom je još uvek u toku.
“Još uvek sam u procesu oporavka. Mediji preteruju kada kažu da sam potpuno oporavljena. Oporavak zahteva mnogo vremena, a moje telo nije baš dobro reagovalo na tretmane”, priznaje Kristina za Woman.ru.
Njen glas odražava duboku tugu, reči joj teško padaju. Ne samo da joj nedostaje fizička snaga, već nije lako govoriti o svojoj patnji.
Godine 2016. njena telesna težina srozala se na samo 24 kilograma, a zatim na alarmantnih 17 kg – što je bio minimum. Da bi njeno telo normalno funkcionisalo, potrebno je da dostigne bar 45 kg, ali ona još uvek nije dosegla tu težinu.
“Situacija je teška. Sada sam trajni invalid prve kategorije. Mogu se kretati samo na ograničenom rastojanju koristeći invalidska kolica. Kako mogu biti primer drugima? Kako mogu pružiti podršku devojkama u sličnoj situaciji? Ne osećam se primerom za to. I dalje se borim da povratim težinu. Kao što sam rekla, moje telo odbija hranu, suprotno mojim željama”, kaže Kristina. Ipak, Kristina ne gubi volju i uporno se trudi: leči se, radi, i mnogo čita.
Postojao je period kada nije mogla da nađe posao zbog njene iscrpljujuće niske težine. Poslodavci su bili zabrinuti za njeno zdravlje, ali sada je situacija drugačija. Kristina je pronašla posao koji može obavljati kod kuće, a mnoge oblasti danas se rešavaju putem udaljenih komunikacija.
“Radim od kuće kao asistent advokata i arbitražnog upravnika. Bavim se stečajem. Slobodno vreme koristim za oporavak, studiranje psihologije, čitanje i crtanje. Naravno, i dalje se oporavljam. Sve je teško. Trenutno nemam ništa posebno da podelim”, zaključuje ona.
Iako je mediji često predstavljaju kao primer devojke koja se izborila s anoreksijom, Kristina to ne vidi tako. Njena borba još traje.“Ne želim biti primer. Nisam javna ličnost. Ne želim razgovarati ili se pojavljivati u medijima; to mi nije potrebno. Samo bih se dodatno opteretila. Sve sam prošla. Teško je”, kaže Kristina.
Predstoji joj dug i težak proces oporavka. Kristina će morati povratiti ne samo izgubljenu težinu, već i oporaviti “umorne” organe i zube. Njeno koštano tkivo je postalo izuzetno krhko zbog bolesti. Samo možemo da se nadamo da će Kristina pobediti u svojoj teškoj borbi protiv anoreksije i postati potpuno zdrava!
