Priča Atife Ljajić je izuzetno inspirativna jer ističe snagu i odlučnost pojedinca da ostvari svoje snove uprkos izazovima i preprekama koje život postavlja pred nas. Ona je pokazala da životne okolnosti poput kasnog ostvarenja majčinstva ili suočavanja sa razvodom ne moraju biti prepreka za ostvarenje sreće i zadovoljstva.
Atifa je postala majka u 60. godini života, što je za mnoge ljude neobično, ali je time dokazala da uz podršku medicine i sopstvenu volju sve može biti moguće. Iako su je pratili izazovi tokom trudnoće, Atifa je hrabro podnela sve teškoće kako bi donela na svet svoju zdravu devojčicu.
Njena želja za majčinstvom bila je jača od svih prepreka i negativnih komentara okoline. Iako je suočena sa razvodom nakon što je ostvarila svoju životnu želju, Atifa je hrabro preuzela ulogu samohrane majke. Bez obzira na teškoće, ona je pružila ljubav i podršku svojoj ćerki, živeći u skromnim uslovima, ali uz pomoć dobrih ljudi koji su joj pružili podršku i pomoć.
Danas, Atifa ima 66 godina i srećna je što je zdravlje dobro i što može da pruži svojoj ćerki sve što joj je potrebno za srećan i ispunjen život. Njena priča nas podseća da su snaga volje, ljubav i podrška ključni za prevazilaženje životnih izazova i ostvarenje sopstvenih snova, bez obzira na godine ili okolnosti.
BONUS TEKST
Bršljan, poznat po latinskom nazivu Hedera helix, jeste biljka koja se često može naći u prirodi, poreklom iz Evrope i Azije, s prebivalištima u umerenim klimatskim uslovima. U drevnim grčkim ritualima venčanja, bršljan je imao svoje mesto kao simbol vernosti, gde su sveštenici postavljali venac od bršljana na mladencima.
U vremenima kada detaljna hemijska analiza biljaka nije bila dostupna, travari su se oslanjali na vizuelne karakteristike biljaka kako bi odredili njihove lekovite moći. Verovanje je bilo da je priroda oblikovala listove, plodove i korenje biljaka tako da podsećaju na organe tela, te su travari smatrali da se prema tome može odrediti i njihova lekovita primena.
Bršljan je bio jedan od primera u takvoj praksi, gde je njegov izgled asociran s venama, te se smatralo da ima moć pročišćavanja krvnih žila i bronhija. Iako se pristup biljnoj medicini promenio s razvojem tehnologije i mogućnošću detaljne analize hemijskog sastava, bršljan je ostao predmet interesovanja zbog svojih lekovitih svojstava. Naučno je dokazano da bršljan sadrži hemijsku supstancu hederin, koja pozitivno utiče na disajne puteve i opuštanje mišićne mase, olakšavajući iskašljavanje sluzi iz pluća.
Takođe, bršljan se tradicionalno koristi u narodnoj medicini za tretiranje raznih zdravstvenih problema, uključujući hroničnu upalu bronhija, srčane probleme, polipe u nosu, upale mokraćnih puteva, a čak se i savremena kozmetička industrija oslanja na njegove blagotvorne efekte u tretiranju celulita.
Dakle, bršljan se i danas smatra važnim prirodnim lekom za disajne organe, ali i za različite druge zdravstvene tegobe, te se koristi kako spolja, u obliku ulja, masti, krema, tako i unutra, uz oprez i po preporuci stručnjaka.
Ukratko, bršljan je biljka s dugom istorijom upotrebe u lečenju različitih zdravstvenih problema, posebno disajnih, i iako se pristup medicini promenio tokom vremena, bršljan i dalje ostaje važan sastojak mnogih lekova i kozmetičkih proizvoda.
