Kletva je jedan od najdubljih oblika izražavanja nezadovoljstva ili upozorenja, prisutna u mnogim kulturama i narodima. Ona nosi težinu reči izgovorenih u besu ili očaju, a njena važnost često zavisi od autoriteta osobe koja je izrekla. U srpskoj istoriji, kletva Kneza Lazara Hrebeljanovića se smatra jednom od najmoćnijih. Izrečena kao poziv srpskim junacima da se pridruže u Kosovskom boju 1389. godine, ova kletva ostala je urezana u kolektivno sećanje kroz epske pesme Kosovskog ciklusa.
U pesmi “Musić Stevan”, kletva zvuči kao snažno opominjanje:
“Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne došo na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, Ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kapo, dok mu je kolena!”
U pesmi “Kneževa večera”, kletva je direktnija:
“Ko ne dođe na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo: Ni u polju bjelica pšenica, Ni u brdu vinova lozica!”
U narodu se veruje da Lazareva kletva još uvek obavezuje srpski narod. Iako se često kaže da kletva deluje do šestog kolena, a sedmo je oslobođeno, mnogi veruju da je ova kletva trajna, zavetna i univerzalna. Strah od posledica Lazareve kletve prisutan je i danas, a postoji i želja da se oslobodi njene težine. Nakon Drugog balkanskog rata 1913. godine, kada je srpska vojska trijumfalno prošla kroz Beograd, na kapijama su bile ispisane poruke koje su slavile oslobođenje od kletve. Na jednoj je stajalo: “Bježi grda kletvo s roda, zavet Srbi isuniše!”
Lazareva kletva je duboko ukorenjena u srpskoj istoriji i tradiciji, postajući simbol hrabrosti, ali i podsećanje na teška vremena i žrtve koje su pale za slobodu i veru. Urezana na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu, ova kletva ostaje kao deo kolektivne memorije i nasleđa srpskog naroda.
BONUS TEKST
Najbolje biljke za mozak
Dok smo mladi, naš mozak često funkcioniše besprekorno, ali kako vreme prolazi, primećujemo da pamćenje slabi i zaborav postaje češći. Dobra memorija, koncentracija i pozitivno razmišljanje nisu samo odlike mladosti, već i znak dobrog mentalnog zdravlja.
Očuvanje mozga u kasnijim godinama može se postići adekvatnom negom. Jedan od načina je korišćenje biljaka koje podržavaju mentalno zdravlje. Postoje biljke koje ne samo da poboljšavaju koncentraciju i pamćenje, već utiču i na opšte mentalno blagostanje. Promene raspoloženja, depresija, sporiji mentalni procesi, psihički umor – česti su znaci neuravnotežene hemije u mozgu.
Evo nekoliko biljaka koje su posebno korisne za mozak:
- Ginko biloba Ginko biloba je jedna od najefikasnijih biljaka za mozak jer poboljšava cirkulaciju u mozgu. Preporučuje se kod smanjenog protoka krvi u mozgu, posebno kod starijih osoba. Može pomoći kod gubitka pamćenja, problema s koncentracijom, promena raspoloženja i drugih simptoma.
- Žen-šen Žen-šen je takođe izuzetno koristan za mozak. Usporava starenje mozga, povećava mentalnu snagu i, prema tradicionalnoj medicini, podstiče mudrost i prosvetljenje uma. Široko je poznat kao energetski tonik koji doprinosi opštem zdravlju.
- Gotu kola Gotu kola podstiče metabolizam i razmenu materija u mozgu. Preporučuje se kod različitih mentalnih poremećaja, uključujući senilnu demenciju. Poboljšava inteligenciju, smanjuje stres i depresiju.
- Ruzmarin Ruzmarin povoljno utiče na mnoge mentalne procese. Poboljšava pamćenje, raspoloženje, smanjuje psihički umor i napetost mišića i nerava.
- Kardamon semenke Kardamon semenke poboljšavaju vid i podržavaju funkcije mozga. Jačaju mentalnu snagu i deluju kao stimulans uma.
- Orah Orah je bogat omega-3 masnim kiselinama, ključnim za zdravlje mozga. Pomaže u smanjenju rizika od moždanog udara i degenerativnih bolesti. Omega-3 masne kiseline doprinose funkciji mozga, uključujući koncentraciju, učenje, odlučivanje i brzo reagovanje. Orah, kao i drugi orasi i semenke, predstavljaju odličan izvor ovih korisnih supstanci.
