Magnezijum je ključan mineral za očuvanje zdravlja zuba, kostiju, srca, bubrega i mišića. Osim toga, igra važnu ulogu u regulisanju drugih nutrijenata poput bakra, cinka i vitamina D. Prisutan je u gotovo svim ćelijama tela i učestvuje u preko 300 enzimskih reakcija. U proseku, ljudsko telo sadrži oko 25 grama magnezijuma. Većina, oko 60%, uskladištena je u kostima, dok oko 25% koriste mišići za potrebe mišićnog opuštanja. Preostalih 15% raspodeljeno je na mozak, srce, jetru i bubrege.

Magnezijum ima ključnu ulogu u prenosu nervnih impulsa, proizvodnji proteina i regulaciji srčanog ritma. Takođe, pomaže u regulisanju intestinalnog tranzita, sprečavajući zatvor, i deluje kao prirodni lek protiv stresa, podržavajući nervnu i emocionalnu ravnotežu.

Nedostatak magnezijuma može rezultirati stalnim umorom, napetošću, nervozom, stresom, nesanicom, grčevima i ponekad lupanjem srca. Žene koje drže dijete radi vitke linije, osobe koje konzumiraju malo hleba, skrobnih namirnica, čokolade i suvog voća, kao i one koje preterano konzumiraju alkohol ili su izložene stresu, posebno su podložne nedostatku magnezijuma.

Evo pet prirodnih načina da nadoknadite magnezijum:

1. Banane: Jedna banana sadrži oko 32 mg magnezijuma.
2. Spanać i kelj: Ovi zeleniši su bogati vlaknima, antioksidantima i vitaminima, uključujući i magnezijum.
3. Ovas: Šolja ovsene kaše sadrži oko 61 mg magnezijuma.
4. Semenke: Semenke bundeve, orah, brazilski orah, bademi i pistaći su odličan izvor magnezijuma.
5. Crna čokolada: Čokolada sa više od 80% kakaa bogata je antioksidantima i magnezijumom.

Preporučena dnevna doza magnezijuma za žene iznosi između 310 i 320 mg, dok je za trudnice ta doza nešto veća, od 350 do 360 mg. Najbolje je unositi magnezijum kroz hranu, mada se može nadoknaditi i putem dodataka ishrani. Ipak, treba biti oprezan, jer unos magnezijuma putem tableta može biti kontraproduktivan u kombinaciji sa određenim lekovima, poput onih za visok krvni pritisak ili antibiotika.

BONUS TEKST

Bršljan pročišćava bronhije

Bršljan (latinski naziv: Hedera helix) je biljka sa kojom se većina od nas susretala u prirodi. To je jedna vrsta divlje loze poreklom iz Evrope i Azije sa umerenom klimom. Istorija bršljana dopire do drevnih Grka u opisima obreda venčanja, gde stoji da su grčki sveštenici postavljali venac od bršljana na mladencima, kao simbol vernosti.

Pre mnogo godina kada nije bilo dovoljno mogućnosti za ispitivanje konkretnih hemijskih sastojaka biljaka, travari su se koristili raznim načinima da dodju do potrebnih podataka. Jedan od načina bilo je vizuelno analiziranje izgleda biljke, prema čemu se smatralo da je priroda oblikovala listove, plodove, semenke i korenje biljaka tako da nalikuju odredjenim organima tela, pa je upravo to znak koje se bolesti njima mogu lečiti.

Najizražajniji primer za to su orasi koji izgledaju poput mozga i zaista pružaju podršku zdravlju mozga. Paradajz presečen na pola veoma podseća na izgled i strukturu srca a naučno je dokazano da ovo povrće smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti.

Tako je jos u davna vremena zabeleženo da su biljke u obliku loze, kao sto je to i bršljan, sinonim za vene i da biljke ove vrste imaju moć da pročišćavaju krvne žile i bronhije.

Danas se biljnoj medicini drugačije pristupa, ali je interesantno da se često dolazi do istih zaključaka. Sada je primenom nove tehnologije moguće tačno identifikovati sastojke koji biljkama daju lekovite sposobnosti. Tako je bršljan poznat po tome da sadrži hemijsku supstancu po imenu hederin, koji povoljno deluje na disajne puteve i relaksaciju mišićne mase. Hederin utiče na sluzi da postanu manje viskozne a više vodenaste, pa se tako lakše izbacuju iz pluća.

Kada uporedimo staro i novo, vidimo da grčki travari nisu bili daleko od sadasnjice u svojim saznanjima o bršljanu, kada se radi o njegovom uticaju na respiratorni sistem. Bršljan je odlično položio test vremena.

Dakle, vekovima unazad pa sve do danas, bršljan se najčesće koristi kao prirodno sredstvo za lečenje disajnih organa, kao sto je na primer hronična upala bronhija i slično.

Ekstrakt bršljana pomaže da do pluća dopre veća količina kiseonika, pa je koristan osobama koje pate od bronhijalne astme i bronhitisa.

Ali to nije sve sto se od ove biljke može očekivati. List bršljana može pomoći kod nekih srčanih problema, polipa u nosu, problema sa slezinom, upale mokraćnih puteva… Pri tom treba znati da je ovo biljka sa snažnim delovanjem, tako da se mora upotrebljavati sa velikim oprezom i strogo se pridržavati uputstava i saveta stručnih lica.

Nekada i sada narodna medicina ovu divlju lozu takodje preporučuje za tretiranje celulita, žuljeva, opekotina, čireva i nekih reumatskih stanja. U takvim slučajevima bršljan se primenjuje spolja, u obliku ulja, masti, krema, melema… U savremenoj kozmetičkoj industriji veliki procenat efikasnih sredstva za uklanjanje celulita u svom sastavu sadrži bršljan. Na stranici “Prirodni lekovi protiv celulita” postoje recepti gde smo pisali o tome kako i sami možete da napravite ulje i kremu od bršljana protiv celulita.