Vladimir Putin, osvojivši ubedljivu pobedu na izborima, ostao je na poziciji predsednika Rusije, s podrškom naroda većom nego ikada. Iako je njegov život decenijama intrigirao javnost, malo ko može zamisliti situaciju u kojoj je bio kao malo dete. Ipak, svojevremeno je otkrio najteže trenutke koji su mu razbili srce.
Prvi pokušaj odgovora na to pitanje dao je bivši američki predsednik Džordž V. Buš na Brdu kod Kranja, na prvom samitu s Vladimirom Putinom, 16. juna 2001. “Gledao sam tog čoveka u oči, video da je ispravan i da mu se može verovati, osetio sam njegovu dušu”, izjavio je tada na konferenciji za medije.
U jednom od mnogobrojnih dokumentaraca o njemu, pojavljuje se izjava Oksane, koju su anketirali na ulicama nekog ruskog grada. “Putinu verujem jer je pošten i principijelan, jer je čovek. Ono što Vladimira Putina uvelike definiše kao čoveka je vera. Naime, on je veoma religiozan. Veri se obraća i u teškim trenucima, privatnim ili nacionalnim. Naravno, takav nije bio u vreme službe u KGB-u, ali se veri vratio devedesetih. ‘Vratio’ jer je kršten i odgajan u veri u svojoj porodici”, rekla je.
Putin se ne hvali svojom verom, na pitanja o njoj odgovara da ne želi da govori, da svoju veru zadržava za sebe. Ipak, za one pažljive nije promaklo da, za razliku od svojih prethodnika, zna ne samo da se prekrsti, nego i da se pomoli.
Iako se širila priča o susretu Jovana Pavla Drugog i ruskog predsednika 5. novembra 2003. u Vatikanu, gde su se pomolili zajedno, na ruskom jeziku, Putinovo emotivno proživljavanje teških trenutaka postalo je posebno očigledno nakon tragedije u Beslanu, gde je posle trodnevne talačke krize, izazvane napadom čečenskih terorista 1. septembra 2004. na lokalnu školu, ubijeno 314 talaca, od kojih su 186 bila deca.
Na vest o krvoproliću jako se uznemirio, potom i rasplakao, dugo su ga smirivali. Pre nego što je otputovao u Beslan, svratio je u crkvu, pomolio se i zapalio sveću za poginule. U lokalnoj bolnici je posetio povređene, a potom se sreo sa rukovodstvom republike, posetio školu br. 1, te se po povratku u Kremlj obratio naciji. Zatim je otišao u crkvu, gde je ostao gotovo dva dana moleći se.
Iako ga mediji prikazuju kao lidera koji želi da vrati Rusiji status velesile, često ga opisuju kao agresivnog i neumoljivog, ljudi ga vide kao odlučnog i upornog. Putin je po prirodi daleko osetljiviji nego što se to čini. On je vrlo tvrdoglav i sve što zamisli ostvari, ulažući ogroman trud.
Putinov dan je prepun obaveza, ali ne zaboravlja da se brine o sebi. Vežba sviranje klavira, bavi se džudom, a čak je naučio i engleski jezik. On je primer odlučnosti i posvećenosti, karakteristika koje mnogi cene kod njega.
BONUS TEKST
Danas ćemo istražiti koristi od stabljika maslačka. Kada shvatite koliki uticaj samo 6 stabljika ove biljke može imati na vaše telo, više nikada nećete olako preći preko njih na livadama. Svaki put kada naiđete na polja sa maslačkom, setićete se ovih informacija.
Maslačak cveta dva puta godišnje – u proleće i jesen. Lekovita svojstva maslačka nalaze se u svim delovima biljke: korenu, listovima, cvetovima i stabljikama. Cvetovi i listovi maslačka su najlepši u proleće, dok je koren najbolje sakupljati na jesen. Svaki deo ove biljke ima svoje posebne karakteristike. Sada ćemo se fokusirati isključivo na stabljike maslačka, koje poseduju fantastična lekovita svojstva, bez obzira na to kada ih berete.
