Pevačica Seka Aleksić dugo je poznata kao jedna od omiljenih zvezda na estradnoj sceni Balkana. Iako su mnogi upoznati s njenim karijerom i životom, malo ko zna da Seka ima sestru koja se takođe bavi muzikom. Njena sestra, Ajsela Malkić, živi u Bosni i godinama se bavi pevanjem, nastupajući širom regiona.
Ajsela, rođena u Tuzli, čest je gost lokalnih TV stanica u Bosni i Hercegovini. Iako nije postigla istu popularnost kao njena sestra, Ajsela se ponosi svojim radom u muzičkoj industriji. Njih dve imaju blizak odnos, a zajedničke fotografije često se mogu videti na društvenim mrežama. Ajsela ne krije svoju želju da snimi duet sa Sekom, što bi zasigurno obradovalo njihove obožavaoce.
- Seka Aleksić je već dugi niz godina u srećnom braku sa suprugom Veljkom Piljikićem. Njihov odnos često je opisan kao idiličan i ispunjen ljubavlju. Kućna pomoćnica koja je radila kod njih otkrila je da je Seka izuzetno darežljiva prema zaposlenima i rodbini. Ona zajedno sa osobljem obavlja kućne poslove, uključujući kuvanje, čišćenje i peglanje.
Veljko Piljikić je takođe izuzetno posvećen suprug, često se budi rano kako bi Seki pripremio kafu i doručak. Njihova veza se opisuje kao izuzetno bliska i puna ljubavi, a Veljko uvek nastoji da usreći svoju ženu. Bivša kućna pomoćnica Seke Aleksić o njihovom domu govori kao o mestu punom ljubavi i harmonije, opisujući njihov život kao pravu bajku.
Ova priča o Seki i njenoj sestri Ajseli pokazuje da talenat i ljubav prema muzici često mogu biti porodična tradicija, a istovremeno ističe blizak odnos između sestara i njihovu uzajamnu podršku.
BONUS TEKST
Jedna zanimljiva činjenica iz sveta nauke i prirode tiče se neverovatnih sposobnosti tardigrada, malih mikroorganizama poznatih kao “vodeni medvedi”. Tardigradi su jedno od najizdržljivijih bića na Zemlji i mogu preživeti ekstremne uslove koji bi ubili većinu drugih organizama.
Ovi sićušni organizmi, dugački samo oko 0.5 milimetara, mogu izdržati temperature od -272 stepena Celzijusa do preko 150 stepeni Celzijusa. Takođe mogu preživeti ekstremne pritiske, uključujući pritiske do 6.000 atmosferskih pritisaka, što je šest puta više od pritiska na dnu najdubljeg okeana.
Tardigradi mogu izdržati i dugotrajne periode bez vode i hrane, često ulazeći u stanje anabioze, poznato kao tun stanje. U ovom stanju, njihovi metabolički procesi se skoro potpuno zaustavljaju, omogućavajući im da prežive sušu i glad. Kada uslovi postanu povoljni, tardigradi se brzo “bude” i nastavljaju svoj život.
Ovi organizmi takođe mogu preživeti izlaganje visokim nivoima radijacije, vakumu svemira i ekstremnim hemikalijama. Zbog svojih izuzetnih sposobnosti preživljavanja, tardigradi su postali objekti mnogih naučnih istraživanja.
Jedan od najpoznatijih eksperimenata s tardigradima bio je kada su poslani u svemir na nekoliko misija. U tim misijama, tardigradi su uspešno preživeli uslove vakuuma i intenzivne radijacije tokom boravka u svemiru. Kada su vraćeni na Zemlju, brzo su se oporavili i nastavili normalno živeti.
Ova neverovatna sposobnost tardigrada da prežive u ekstremnim uslovima daje naučnicima uvid u mehanizme preživljavanja u ekstremnim okruženjima. Studije o tardigradima takođe mogu pružiti vredne informacije o mogućim načinima zaštite astronauta tokom budućih svemirskih misija.
Sve ove fascinantne osobine čine tardigrade jednim od najintrigantnijih organizama na našem planetu i inspiraciju za mnoge istraživače koji traže načine da iskoriste njihove izdržljive sposobnosti u različitim područjima nauke i tehnologije.
