Policajac se iz noćne smjene vraća u 2 ujutru, umjesto u 6.
Polako se skida i uvlači u krevet. Žena nije spavala.
Dragi, užasno me boli glava. Nisam spavala cijele noći. Da li bi bio tako dobar da skokneš do dežurne apoteke i doneseš mi aspirin?
– Naravno, draga! – napipa policajac odjeću, obuče se i ode.
U apoteci, apotekar ga u čudu pogleda i upita:
– Jeste li to Vi, Marko? Policajac iz komšiluka?
– Ja sam.
– Pa što ste u uniformi vatrogasca?
BONUS TEKST
Termiti su mala, ali izuzetno značajna stvorenja u ekosistemima širom sveta. Često ih ne primetimo zbog njihove skromne veličine, ali ovi insekti igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja tla i biljnih zajednica. Poznati su po svojoj sposobnosti da razgrade celulozu u drvetu i drugim biljnim materijalima, čime pomažu u reciklaži hranjivih materija.
Jedna od najzanimljivijih karakteristika termita je njihova socijalna struktura. Termiti žive u kompleksnim kolonijama koje mogu brojati od nekoliko stotina do nekoliko miliona pojedinaca. Svaka kolonija ima strogo podeljenu društvenu hijerarhiju koja uključuje kraljicu, kralja, radnike, vojnike i skakavce (nepful). Kraljica je centralna figura u koloniji; njen primarni zadatak je da polaže jaja i osigurava opstanak vrste. Kralj je manje istaknut, ali i dalje važan za reprodukciju. Radnici, koji čine najveći deo kolonije, zaduženi su za hranjenje, nega mladih i građevinske poslove. Vojnici štite koloniju od predatora, dok skakavci (nepful) izlaze iz kolonije samo tokom parenja.
- Termiti su izuzetno adaptivni i koriste različite strategije za preživljavanje. Na primer, oni grade složene strukture poznate kao termitište ili mračne kuće, koje mogu doseći visinu od nekoliko metara. Ove građevine su dizajnirane za regulaciju temperature i vlažnosti, što je ključno za preživljavanje termita u različitim klimatskim uslovima. Termiti su sposobni da održavaju konstantnu temperaturu unutar svojih termitišta čak i kada je spoljna temperatura ekstremna. To postižu koristeći specijalne kanale i ventilacione sisteme koji omogućavaju protok vazduha i regulaciju temperature.
Pored svoje uloge u prirodi, termiti igraju važnu ulogu i u ljudskim životima. Iako su često smatrani štetočinama zbog njihove sklonosti da oštećuju drvo i građevinske materijale, njihova sposobnost da razgrade celulozu može se koristiti u različitim industrijama. Naučnici istražuju mogućnosti korišćenja termita u procesu reciklaže, kao i za proizvodnju biogoriva i komposta. Pored toga, u nekim delovima sveta, termiti se koriste kao izvor hrane zbog svoje visokog nutritivnog sadržaja.
Interesantno je da termiti imaju važnu kulturnu i ekološku ulogu u mnogim društvima. U nekim afričkim zajednicama, termiti su deo tradicionalne ishrane, dok se u drugim kulturama njihove kolonije koriste u medicinske svrhe. Na primer, termiti se koriste u tradicionalnoj medicini za lečenje raznih bolesti, uključujući probavne smetnje i kožne infekcije.
Proučavanje termita ne samo da nam pomaže da razumemo kompleksnost prirodnih ekosistema, već i da razvijemo inovativne tehnologije i pristupe u reciklaži i održivom razvoju. Njihova sposobnost da utiču na kvalitet tla i njihova socijalna struktura su fascinantni i pružaju bogat materijal za istraživanje i učenje. Termiti su, dakle, mnogo više od samo malih štetočina; oni su ključni akteri u prirodnim ciklusima i ljudskim inovacijama.
