U današnjem članku vam donosimo priču koja nikog nemože ostaviti ravnodušnim.Djevojčica od samo šest godina da čuje jednu rečenicu da postoji zlo,nakon mnogo godina saznala je šta je značila ta rečenica a mi vam prenosimo ovu priču u nastavku.
Kada je imala svega šest godina, devojčica koju su tada zvali Alija čula je rečenicu koju nikada nije zaboravila. Žena koju je smatrala majkom, Karolajn Koreja, rekla joj je da postoji neka “zla žena” koja želi da je odvede. Uplašena, devojčica je obećala da neće nikome poći i da će nepoznatu ženu oterati.
- Dve decenije kasnije, ta ista devojčica, danas poznata kao Delimar Vera, još uvek pamti taj trenutak. Ono što tada nije znala jeste da je upravo ta “zla žena” bila njena prava majka.Rođena krajem 1997. u Filadelfiji, Delimar je bila beba od samo deset dana kada je u njihovoj porodičnoj kući izbio požar. Iako su vlasti zaključile da je dete izgorelo u vatri, majka Luz Kvevas nikada nije poverovala u to. Bila je uverena da njeno dete nije stradalo i čvrsto je osećala da je živo.
Šest godina kasnije, na porodičnom slavlju, Kvevas je ugledala devojčicu sa prepoznatljivim osmehom i rupicama. Nešto duboko u njoj govorilo joj je da je to njena ćerka. Verovala je da ju je “krv prepoznala“. Uzela je pramenove kose i tražila DNK test. Rezultati su potvrdili ono u šta je godinama verovala – dete koje je otela Karolajn bila je njena Delimar.
Usledila je istraga, Karolajn je uhapšena i optužena za otmicu, a devojčica je vraćena porodici iz koje je rođena. Javnost je ovu priču videla kao čudo – simbol majčinske upornosti i istine koja je pobedila. Ali za devojčicu, sada ponovo Delimar, sve je bilo daleko složenije.Odjednom je morala da se uklopi u novu porodicu, sa nepoznatim ljudima, novim gradom, školom, pa čak i novim imenom. Nije volela to ime. Osećala je da joj je staro ime oduzeto, a novo nametnuto.
Delimar se borila da razume svoj novi svet. Verovala je da je sve to samo privremeno. Često se sećala slike sa plaže sa svojim “starim rođacima” i zamišljala dan kada će se vratiti.
- Dok su mediji slavili ponovno okupljanje, niko nije pitao kako se dete zaista oseća. Terapija nije bila obezbeđena, niti podrška za obradu trauma. A trauma je bilo mnogo. Iako je Karolajn bila osoba koja ju je odgajila, Delimar je s vremenom shvatila da je to bila osoba sa teškom prošlošću – nasilna, nestabilna i emotivno hladna. Nije se osećala voljeno. Umesto toga, učila je da sakrije osećanja, da bude vesela na silu i da potiskuje sve što je bolelo.
Kada se konačno susrela sa pravom majkom, osećaj bliskosti bio je trenutan. Ipak, emocije nisu bile jednostavne. Bilo je zbunjujuće prihvatiti novu istinu, posebno jer je njen otac, Pedro Vera, i dalje bio prisutan, iako su postojale sumnje da je možda bio umešan u otmicu. On nikada nije optužen, ali neizvesnost je ostavila trag.
Uprkos svemu, odnos sa majkom Luz postepeno je jačao. Naučila ju je kako da bude nezavisna i snažna, kako da preživi, ali i da voli. Iako njihova ljubav nije bila nežna i razmažujuća, bila je duboka i stvarna.
Danas, Delimar živi u Filadelfiji, udata je, ima blizak odnos sa porodicom, provodi praznike sa majkom i redovno razgovara sa njom. Njena braća su joj najbolji prijatelji. Našla je mir sa svojim poreklom i identitetom.
Iako odgovore na neka pitanja možda nikada neće dobiti, naučila je da je sadašnjost ono što gradi život. Prošlost ne može da se menja, ali iz nje može da se nauči. I najvažnije – može da se preživi.
Na kraju, ponovo je prihvatila svoje pravo ime, koje je nekada odbacivala.
“Sada ga volim,” kaže tiho, ali sa osmehom koji više ne krije.
