Tema današnjeg članka je putovanje žene iz Rusije koja je, zbog ljubavi, odlučila da svoj život premesti u Ganu. Priča o Nataliji, koja je odrasla u mirnom Sankt Peterburgu, a sada živi u srcu afričke savane, puna je izazova, šokova, ali i ljubavi koja ju je naterala da promeni sve.
Natalija je odrasla u Sankt Peterburgu, gradu poznatom po svojim dugim, hladnim zimama, sivim nebima i tišini koja je bila karakteristična za njen svakodnevni život. Po završetku studija iz pedagogije, radila je kao nastavnica engleskog jezika i zamišljala da će imati život nalik onima iz njene okoline: mali stan, stabilan posao i tradicionalnu rusku porodicu. Međutim, život je imao druge planove za nju. Nikada nije ni sanjala da će jednog dana završiti hiljadama kilometara daleko, u potpuno drugačijem svetu – u Gani.
„Afrika je za mene tada bila nešto što poznaješ samo sa televizije“, priznala je Natalija. Znala je vrlo malo o toj zemlji – palme, vrućina, glasna muzika, i to je bilo gotovo sve.
Njena priča o Gani počinje sa Frankom, mladićem iz Gane koji je došao u Rusiju da studira medicinu. Prvi susret nije bio prepun romantike – Frank joj je delovao previše samouvereno, a ona, povučena i rezervisana, nije bila sigurna da imaju mnogo toga zajedničkog. Ipak, vreme je prolazilo i, iako su se viđali samo povremeno, Frank joj je polako postajao sve bliži. Njegova iskrenost i direktnost su je na kraju osvojili, jer je on odmah znao šta želi – ozbiljnu vezu i brak. U tom trenutku, Natalija je shvatila da se njene sumnje i nesigurnosti pretvaraju u ljubav.
- Počeli su da izlaze i provode vreme zajedno, šetajući gradom i razgovarajući o porodici, veri, životu, pa čak i o razlikama u njihovim kulturama. Frank joj je pričao o svom detinjstvu u Gani, o velikim porodičnim okupljanjima i životu u zajednici gde svi brinu jedni o drugima, što je bilo u potpunosti drugačije od njenog iskustva života u hladnijoj i zatvorenijoj Rusiji.
Njihova ljubav polako je rasla, a prvi pravi test za njihov odnos bio je odlazak u Ganu. Pre nego što su se venčali, Frank je insistirao da Natalija upozna njegovu porodicu. Taj put ju je plašio, ali je znala da je to važan korak. Natalijina majka nije bila oduševljena, bojala se da će njena ćerka odustati od svega kada vidi koliko je život u Gani drugačiji od onoga na šta je navikla. Ni Frankova porodica nije bila potpuno sigurna, jer su se bojali da će “bela žena” promeniti njihovog sina i udaljiti ga od njihovih običaja.
Kada je stigla u Ganu, Natalija je doživela pravi kulturološki šok. Odmah po dolasku, osjetila je toplotu i vrućinu, vazduh je bio težak, a buka i žamori sa ulica su je potpuno zbunili. U Rusiji je navikla na kišu i hladnoću, a sada je bila suočena sa vrućinom koja joj je oduzela dah. Po dolasku u kuću Frankove porodice, očekivala je mirno večernje okupljanje, ali ju je dočekalo više od dvadeset ljudi. Svi su želeli da upoznaju „rusku devojku“, a Natalija je bila potpuno izgubljena. Bilo joj je veoma neprijatno jer su svi non-stop postavljali pitanja i doticali njenu kosu, koja im je bila neobična.
- Porodični život u Gani bio je potpuno drugačiji. Natalija je ubrzo shvatila da privatnost gotovo da ne postoji, vrata kuće su bila stalno otvorena, a ljudi su ulazili bez najave. Takođe, odnos prema starijima bio je veoma važan – stariji članovi porodice imali su ogroman autoritet i mlađi retko protivreče njihovim odlukama. To joj je bilo šokantno, jer je u Rusiji bilo normalno najaviti se pre nego što uđeš u nekog.
Nataliji su najviše smetali hrana i začinjena jela. Kada je prvi put probala tradicionalnu supu sa ljutim paprikama, oči su joj zasuzile, ali nije želela da uvredi domaćine, pa je samo jela i smeštala se. Međutim, najteže joj je bilo stalno prisustvo ljudi koji su je neprestano gledali. U manjim mestima, ljudi su joj često prilazili, pokazivali prstom i postavljali pitanja samo zato što je bila strankinja. To joj je bilo veoma teško.
Najveći šok bio je, međutim, kultura porodice. Pitanja o deci odmah nakon venčanja bila su normalna u Gani, ali Natalija je odrasla u društvu gde se takva pitanja smatraju previše ličnim.
Ipak, vremenom je počela da razume život u Gani. Počela je da vidi lepote tog života – ljudi su mnogo povezani, porodice su zajedno, a komšije pomažu jedni drugima. „U Rusiji ljudi često žive zatvoreno i usamljeno. Tamo nikada nisi sam“, rekla je Natalija.
Danas Natalija i Frank imaju četvoro dece i žive u kući koju su sami gradili. Iako im je ostao samo prvi sprat od planirana tri, Natalija se oseća kao da je pronašla svoj dom. Danas, kad se seti svojih početnih nesigurnosti i strahova, shvata da je ljubav zahtevala promenu celog njenog sveta, ali je na kraju bila vredna toga
