Saga “Selo gori, a baba se češlja” ostaje jednom od najomiljenijih srpskih serija, iako je poslednja epizoda emitovana pre sedam godina. Radoš Bajić, majstor svog zanata, uspeo je da dočara život srpskih seljaka sa svim njihovim potresnim i manje potresnim sudbinama, čime je pridobio simpatije mnogobrojne publike.
Serija je smještena u izmišljenom selu Petlovac, koje se nalazi između Kruševca i Trstenika, duž zapadne Morave. Snimanje serije odvijalo se u selima Kukljin (opština Kruševac), Bogdanje (opština Trstenik), okolini Kragujevca i Trsteniku.
Kukljin je predstavljao selo Petlovac, gde se nalazila Radašinova kuća i kafana Džame i Jakoja, dok se u selu Bogdanje nalazila kuća Smiljane, Dragojla i prijatelja Mitra. Radašinova kuća zapravo je bila baka Canina kuća, a ona je podelila svoje iskustvo sa snimanja.
Aleksandra Cvetković Cana je otkrila kako su neki ljudi dolazili i raspitivali se tokom njenog rada u polju, izražavajući želju da snimaju upravo tamo. Njen pokojni muž ih je pitao kako su došli na tu ideju, a oni su odgovorili da su lutali niz Moravu i da im se to područje najviše dopalo. Baka Cana je podelila svoje uspomene na šestogodišnje snimanje, opisujući kako su se svi međusobno zbližili i postali kao rodbina.
Danas, turisti i dalje dolaze da vide kuću, ali mnogi u selu tvrde da niko ne živi u njoj, što baka Canu duboko pogađa jer je ona uvek prisutna, kao i njen sin i snaja.Petrlovac je brdo u Medveđi, a Radoš je selo nazvao tako zbog toga. Nedavno se Radoš Bajić vratio u Petlovac, gde je ponovo obišao svoju kuću i sreo svoju gazdaricu, baku Canu. Iako su prošle godine od završetka serije, sećanje na likove iz “Selo gori, a baba se češlja” ostaje živo i nezaboravno.
