Prošlo je malo više od godinu dana od kako je Siniša Mihajlović preminuo, a njegova supruga Arijana podelila je svoje iskustvo o životu nakon 16. decembra 2022. godine kada ih je Miha zauvek napustio.Supruga Siniše Mihajlovića u bolnoj ispovesti priznaje da čak i nakon godinu dana tuga ne jenjava. U početku je bilo izuzetno teško, ali zbog dece je odlučila da se ne preda.
“U početku je bilo užasno. Osećala sam ga u kući, svuda… Tada sam odlučila da živim, da ne klonem. Nikolas, najmlađi sin, video bi me samu i pitao kada ću da izađem. Onda sam se okružila prijateljima, trudila sam se da me ne vide tužnu. Moji osmesi bili su usiljeni. Sa Sinišom u srcu. On će uvek biti tu, sve dok me bude. Naći ću ga ponovo…” izjavila je Arijana u velikom intervjuu za italijanski magazin “Či”.Iako je suočavala s negativnim komentarima i osudama, supruga Siniše Mihajlovića nije obraćala previše pažnje na to.
“Neki su me videli kako pijem aperitiv, bilo je i onih koji su me osuđivali zato što sam se na određeni način obukla… Ali, ne hodaju u mojim cipelama. Sudite mi, nije me briga. Imam brata koji je patio od depresije, razumete? I sama sam rizikovala da upadnem u takvo stanje. Ne mogu, nisam mogla, ne bi trebalo…”
“Moraćemo da počnemo ispočetka, Siniša bi to želeo. Ali nedostaje, kao vazduh. Provela sam skoro četiri godine po bolnicama. Moj muž imao je dve transplantacije koštane srži i radovao se svakom testu koji je dobro prošao. Gledala sam kako se ljudi bore da produže svoj život…”
“Jedno je pričati o bolu, drugo je doživljavati ga. Nedelju dana pre nego što je umro moj suprug je pretrčao deset kilometara, a ja treba da se slomim i padnem u depresiju? Ne! Siniša je bio rođeni borac, hrabro se držao do poslednjeg trenutka. Izgubio je samo poslednju rundu, baš onda kada smo se svi ponadali da je dobio meč i da će sve biti dobro. Porodica je bila uz njega, nisu se odvajali, doživeo je da postane deda… Nastavljam da živim za svoju decu,” dodala je Arijana.
Nakon gubitka ljubavi svog života, Arijana priznaje da je imala sreće jer je niko nije izneverio.
“Imala sam sreće: niko me nije izneverio. U početku sam se zatvorila, nisam govorila ni sa kim… Samo je porodica bila tu. Čitala sam šta mi ljudi pišu po društvenim mrežama, a piše se svašta. Nažalost, ne možeš ništa da uradiš povodom toga. Mi smo kao one lutke matrjoške. Svi se zaustavljaju na prvom sloju, ali ne ulaze unutra, ne znaju šta se zapravo dešava. Prvi meseci bili su strašni. Onda sam stavila oklop.”Za svoju decu kaže da su takođe teško podneli gubitak oca, a sin Dušan je postao Mihina kopija i njen zaštitnik.
“Viki je najstarija, ali i najkrhkija, što je možda paradoksalno. Osećala je posebnu ljubav prema ocu. Ume da kaže: ‘Nikada neću naći dečka kao što je tata’. Virdžinija je postala majka, udala se za dugogodišnjeg izabranika, fudbalera koji igra u Đenovi, pronašli su svoj put. Dušan je moj zaštitnik, postao je kao njegov otac: oblači se isto, jer su iste visine, a boksom se oslobađa pritiska. Nikolas je najmlađi, mezimac. Ipak, patnja je tu, u svima nama.”Porodica Mihajlović je svoje letnje odmore provodila u vili u Porto Červu, a prvo leto nakon Mihine smrti donelo je značajne promene u njihovom životu.
“Tužno, melanholično leto. Na Sardiniju smo stigli u drugoj polovini juna. Kada sam otvorila vrata kuće, ugledala sam njegove cipele, kombinezon, odeću… Zastala sam, kao da mi je neko udario šamar. U kući još miriše cigara koju je pušio na terasi. Ponekad bi tu popio i grapu (rakija od grožđa). U letnjem periodu uvek smo razvijali strategiju kretanja na osnovu toga gde bi Siniša radio. Sada su promene prvi put izostale. Sve to „prvi put“ nosi neku bol. Osetila sam njegovo prisustvo, kao da sedi na krevetu pored mene… Njegovo telo koje me štiti, kao da je zaista tu,” zaključila je supruga Siniše Mihajlovića.
