„Izuzetna je privilegija živeti kao muškarac“, ponosno je izjavljivala Stana Cerović, poznata naširoko kao „poslednja virdžina“, koja je obećala ocu da će svoj život posvetiti muškoj ulozi, uprkos tome što je rođena kao žena. Mnogi bi nazvali to “kletvom”, ali ne i Stana, koja je preuzela ovu veliku obavezu, zavetovavši se na celibat i čednost kako bi očuvala ponosno ime Cerovića i održala porodično nasleđe.
Praksa odgajanja ćerke kao sina kako bi se sačuvalo porodično ime bila je rasprostranjena na područjima Albanije, Crne Gore i Kosova i Metohije. Virdžina je nosila teret da bude „muška glava“ u porodici u slučaju da porodica ostane bez muških naslednika. Ovaj fenomen je bio predmet knjiga, publikacija, filmova i reportaža, sve s ciljem da se približi svetu identitet žene izgubljen u ovom zavetu. Kakav je život mogla voditi žena koja je morala biti muškarac nad muškarcima, samo da bi bila prihvaćena kao naslednica porodice i glava domaćinstva?
Da li je ikada smela da izrazi svoje želje? Da li je ikada mogla da pruži svoje srce ili je morala sakriti svoje želje od sveta i od sebe?Stana Cerović je uvek ponosno tvrdila da nikada nije zažalila zbog svoje odluke. Na pozdrav “Dobar dan, gospođo”, odgovarala je: “Ja sam gospodin”.Imala je samo jednu želju: da je po smrti na groblju pomenu kao jedinog preživelog sina svog oca.Jer, to je upravo i bila. „Uvek je živela kao muškarac, nikada nije obavljala poslove koji su smatrani ženskima“, prisetila se jednom prilikom njena rođaka.
Stana Cerović rođena je 1936. godine u selu kod Šavnika u Crnoj Gori, kao ćerka Ande i Milivoja Cerovića. Budući da je već imala tri sestre i dva brata koji su preminuli u detinjstvu, Stana je ocu dala obećanje da će živeti kao muškarac. Počela je da se oblači kao muškarac i da se druži samo sa muškarcima. Već sa pet godina je počela da puši (što je bilo dozvoljeno samo muškarcima), a sa sedam je već radila na očevom imanju.Njena majka je u početku pružala snažan otpor ideji da najmlađa ćerka usvoji muške osobine, ali Stana je već usvojila sve tradicionalno muške veštine, uključujući i pucanje.Njen zavet na celibat i obećanje da će čuvati majku, sestre i imanje porodice bile su njen lični i doživotni izbor. To je bio jedini način da žena nasledi porodično bogatstvo.
Njen život bio je tipičan za život crnogorske virdžine. Kao zakleta devica, preuzela je ulogu muškarca i ostala neudata i bez dece tokom celog života.Dugo je bila glava porodice oko koje su se svi okupljali, a obećanje koje je dala ocu – nikada nije prekršila. Ostala je u roditeljskom domu nakon njihove smrti, čuvajući svoje sestre.Tu ju je i smrt zatekla.Kada joj je umrla sestra Vukosava, Stana se duboko potresla, jer je upravo sa Vukosavom delila dobro i zlo u porodičnoj kući, živeći kao brat i sestra.
-
godine, Stanu je povredilo jedno od goveda, pa je u osamdesetoj godini života odlučila da rasproda stoku jer nije mogla više da je čuva po crnogorskim vrletima.Tada je cela zemlja ustala kako bi Stani omogućila dostojanstvenu starost. Lokalne vlasti su joj 2016. godine organizovale preseljenje u starački dom u Risnu za starije i siromašne, ali Stana je ubrzo nakon toga preminula. Njen život je završen časno, a ona je umrla i sahranjena kao jedini preostali muški naslednik kuće Cerović.
