Dva dana nakon trenutka kada poslednji dah napusti telo, kažu da duša pokojnika obilazi prostore koja je nekada obožavala, mesta koja su bila njeni sveti kutci tokom života. U dubokom skladu s verovanjem pravoslavne crkve, duša nikada nije sama u ovom putovanju.
Promislom i milošću Božjom, čas smrti određuje se taman kada je čovek spreman da pređe granicu između ovog i onog sveta. U tom periodu od dva dana, duši se pruža sloboda da poseti sva ona mesta i ljude koji su bili dragi za vreme njenog zemaljskog hodočašća. Ipak, iako se oseća prisustvo voljenih, duša je nemušta za razmenu reči ili dodira, jer nema telo, a samim tim ni način komunikacije.
- Središnje učenje crkve jasno priča o važnosti molitve trećeg dana nakon smrti, upravo kako je propovedao Sveti Makarije Aleksandrijski. U trenutku poslednjeg daha, anđeo dolazi po dušu pokojnika, pružajući mu pomoć u trenutku kada se duša odvaja od tela. U tom suptilnom trenutku, anđeli su prisutni, budno pazeći na dušu koja se prilagođava novom stanju postojanja. Ona sada vidi svoje beživotno telo, ali i spoznaje da je kao ličnost i dalje prisutna i neumrla, jer duh ne može biti uništen.
Kroz prvih dva dana nakon prelaska, duša oslobađa se vezanosti za svoje zemaljsko telo i materijalni svet. Postaje okretna i sposobna da brzo prelazi razdaljine, može posetiti bilo koje mesto koje poželi.
Treći dan je presudan – duša se uzdiže prema nebu, putujući kroz podnebesje kako bi dostigla presto Božji. Tamo će biti suđena u 40. danu, gde će joj biti dodeljeno mesto u svetlosti ili tami, sve do vaskrsenja ili Dana Sudnjeg.
- Tokom prvih 40 dana, duša je u društvu svojih anđela čuvara, koje je dobila još na krštenju. U tom vremenskom okviru, duša prolazi kroz iskušenja i provodi se kroz različite sfere postojanja, gde svedoči lepoti Nebeskog Carstva, ali i tamama onih koji su izgubili vezu sa Bogom.
Mitarstvo, ili ispitivanje duše pred Božjim prestolom, opisuje se kao duboko i neopisivo iskustvo. Đavo, po predanju, pokušava da zavede dušu i odvoji je od Božje blizine, prikazujući se u svom najgroznijem obliku. Grešnom čoveku govori: “Ti si jedan od nas, pođi s nama.”
Nakon 40 dana, duša će se suočiti sa pravdom Božjom. Svaki čin ljubavi i svako dobro delo tokom života imaće značajnu ulogu u njenom sudu. Isto tako, molitve i dela naših bližnjih mogu imati dubok uticaj na naše sudbine.
Ponekad, Gospod, po svojoj milosti, vraća duše nazad u telo, posebno ako vidi da nisu spremne za svoj sud. Takve priče, poput one o ženi koja je oživela posle tri dana, donose nadu u neograničenu Božju ljubav i milost.
Smrt se obično definiše kao kraj biološkog života organizma. To je trenutak kada prestaju vitalne funkcije tela, uključujući disanje, otkucaje srca i aktivnost mozga. Međutim, smrt se takođe može posmatrati kao prelazak duše ili svesti iz fizičkog sveta u nešto drugo, prema različitim verskim i filozofskim verovanjima.U suštini, smrt je neizbežan deo ljudskog iskustva koji može izazvati različite emocije, verovanja i reakcije. Razumevanje smrti može pomoći ljudima da žive punim životom i prihvate svoju konačnost.
