Udovica Nebojše Glogovca, Milica, sinovi Gavrilo i Miloš, kao i ćerka Sunčica, nastavljaju s ljubavlju i setom da čuvaju sećanje na voljenog supruga i oca.Uz porodicu i prijatelje, 9. februara ponovo su se okupili na Novom groblju u Beogradu kako bi obeležili šest godina od njegove smrti. Nebojša Glogovac, jedan od najboljih glumaca svoje generacije, izgubio je bitku sa karcinomom pluća 2018. godine. Danas, filmovi i snimci njegovih pozorišnih predstava i dalje su omiljeni među publikom, a izjave iz intervjua često se citiraju.
Aleksandar Đuričić je svojevremeno objavio biografiju “Glogi”, a udovica Nebojše Glogovca prvi put je javno govorila o nekim od najlepših trenutaka njihovog zajedničkog života.Njih dvoje su se upoznali nakon premijere predstave “Hadersfild”, kada je Milica, tada novinarka, pristupila Nebojši kako bi ga intervjuisala.
Milica je svedočila: “U meni su se mešali uzbuđenje i strahopoštovanje. Imala sam tremu, onu naivnu, dragocenu za mlade novinare. On je bio iznenađujuće pristojan i koncentrisan. Čudila sam se: ‘Tako veliki glumac, a tako neposredan i drag’.” Sticajem okolnosti, taj intervju nikada nije bio objavljen, ali su se Milica i Nebojša ubrzo ponovo sreli, a nedugo zatim rodile su se emocije.
Milica je opisala njihov zajednički život kao zabavan i pun poezije. “Na prvu loptu delovao je robusno, malo grublje, a kada sam ga zaista upoznala, shvatila sam koliko je meka duša. U to sam se zaljubila. Od svega je pravio poeziju. Voleo je da peva, da pušta muziku, i često smo plesali po kući”, rekla je.
Milica je podelila i jedan poseban trenutak: “Sećam se, bila sam u drugom stanju i termin mi je već bio prošao. Stomak mi je bio toliko veliki da nismo mogli da se zagrlimo dok smo igrali. Zagrlio me je nekako sa strane i Sunčici, koju smo čekali, zapevao pesmu Tome Zdravkovića ‘Evo, već je jesen, a tebe još nema, sigurno si negde novog tatu srela’. Mnogo smo se smejali zajedno.”
Govoreći o Nebojši kao kuvaru, Milica je otkrila: “Favorit mu je bila pastirska pita, u koju ide crno pivo. Nerviralo ga je što ne jedem meso, pa ne mogu da osetim slast njegovih mesnih kulinarskih poduhvata. I uvek je spremao ogromne količine, kao da treba da nahrani četu vojske. Pravio je crveno sočivo, biftek, kobasice. Voleo je da ugosti ljude i počasti ih svojim specijalitetima.”
