“Ipak poželim neko pismo” jedna je od najpoznatijih balada grupe “Bijelo dugme” koja se našla na albumu “Bitanga i princeza” iz 1979. godine. Pesma je nastala kao sećanje na Goranove vojničke dane, kada ga je ostavila devojka Radmila Marjanović, koja se kasnije udala za sina nekadašnjeg komunističkog funkcionera Branka Mikulića.
Inspirisane su mnoge pesme iz Goranovog privatnog života, a “Ipak poželim neko pismo” je samo jedna od njih. Postoje razne priče i spekulacije o tome kome je pesma posvećena i ko je zapravo “Radmila M.” iz naslova “Uspavanke za Radmilu M.”, ali se istina i dalje krije u senci legendi.
Neki kažu da je pesma bila inspirisana Goranovom emotivnom vezom, dok drugi smatraju da je možda bila posvećena drugoj osobi. Na primer, postojala je teorija da je instrumental “Uspavanka za Radmilu M.” zapravo bio upućen gitaristi Radomiru Mihailoviću Točku, s obzirom na rivalstvo između dva slavna muzičara.
U svakom slučaju, pesme “Bijelog dugmeta” i dalje ostaju legendarne, a njihova misterija i dalje intrigira ljubitelje muzike i rok istorije. U pesmi “Ipak poželim neko pismo,” Bregović je izrazio svoje osećaje i sećanja na tu emotivnu epizodu svog života, što ilustruje kako umetnici često koriste svoje lične doživljaje kao inspiraciju za svoje stvaralaštvo.
