U Novom Sadu, na pijaci se dogodio srceparajući incident koji je primorao meštanku da izrazi svoje neodoljive emocije besa, razočarenja i tuge na raznim platformama društvenih medija. U ovom konkretnom slučaju, centralne figure naracije nisu bile samo jedna, već tri osobe: baka, mlada djevojka i blagajnica. Okruženje je bio dubok trenutak u kojem je starija žena, preturajući po svom novčaniku, bila vidno uznemirena jer je shvatila da joj nedostaju sredstva neophodna za kupovinu skromne porcije jogurta.
Čini se da nema dovoljno novca da pokrije troškove sva tri artikla koje je namjeravala kupiti. Obuzeta sramotom, lice joj se crveni jer žali što nije prethodno provjerila novčanik. Teška srca, baka odlučuje da žrtvuje mali jogurt, odlučivši da ga ostavi iza sebe. Dok je odlazila, žena na registru se okreće prema meni i poverava mi se, rekavši da je baki falilo 20 dinara. I tako se odvija priča o ovoj Novosađanki. Mlada djevojka me žurno nadmašila i prišla blagajnici, tražeći od njih da kuckaju po posudi s jogurtom prije nego što žurno izađe iz radnje u pokušaju da sustigne svoju baku.
Da nije bilo mog iskustva u radu na kasi, ne bih bio svjestan čestih pojava dodatnih artikala koji se otkrivaju svaki dan. Uprkos tome, zar ne bi bilo zaista dirljivo da je blagajnica saosećajno uverila devojku, izgovarajući reči poput “ne brini, možeš da ga vratiš sutra!” Za nas je od suštinskog značaja da napravimo razliku između obmanjujućih pojedinaca i onih koji su istinski posramljeni i nemaju sredstava da priušte ono što im je potrebno, kao što je istakla ova empatična žena.
Narativ je dobio još dirljiviji preokret kada je Novosađanka izašla iz prodavnice, da bi u vozilu otkrila mladu devojku koja je prethodno kupila jogurt, kako nekontrolisano jeca. Suze su mi navrle na oči dok sam suosjećao sa porodičnim bolom.
