Stefan, poznat pod umjetničkim imenom Rasta, često je bio prisutan u medijima, ali rijetko se osvrtao na predrasude koje se vežu uz njegovo ime. Bez obzira na brojne neistine koje kruže o njegovom karakteru, nije osjećao potrebu da ih opovrgava. Iznenađujuće je otkriće da potiče iz ugledne intelektualne obitelji s Kosova.
Njegova majka, Slađana, diplomirala je filozofiju u Prištini prije nego što je stekla magisterij na Pravnom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Njena doktorska disertacija na temu “Silovita odmazda Kosova i Metohije” obranjena je 1997. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gdje je danas profesorica. Rastin otac, Drago, doktor je filozofije i profesor klasične njemačke filozofije na Filozofskom fakultetu. Autor je mnogih znanstvenih radova i predavao je na Filozofskom fakultetu u Prištini i Beogradu.
Unatoč nedovršenom fakultetu, Rastini roditelji nikada mu to nisu zamjerili. Mnogi su očekivali da će nastaviti karijeru u sportu zbog svog talenta za nogomet, ali nije imao želju za time. Iako je bio talentiran za nogomet, nikada nije volio trčati tijekom treninga. Nakon igranja u Obiliću i FK Zemun, karijera u nogometu završila mu je kad mu je trener rekao da spakuje stvari i preseli se u Beograd.
Odrastajući u Prištini, Stefan je shvatio da njegov život nije bio tipičan. Okruženje u kojem je odrastao bilo je daleko od uobičajenog, gotovo poput života u getu. Kad je otišao s Kosova, shvatio je da to nije bio standardan način odrastanja. Iako su mu roditelji završili fakultete, Stefan je odlučio krenuti drugim putem i nije završio studije. Srećom, podržali su ga u njegovoj odluci. Dok je dugo igrao nogomet, njegova karijera u tom sportu naglo je završena kad mu je trener naredio da spakuje kofere i preseli se u Beograd.
BONUS TEKST
Svetski poznate, šumske jagode predstavljaju samo jednu od 400 poznatih vrsta jagoda. Svaka od ovih vrsta poseduje svoje jedinstvene lekovite karakteristike, ali narodna medicina najčešće preporučuje upravo šumske jagode. Iako su plodovi ovih jagoda obično manji u poređenju sa uzgajanim sortama, važno je znati da sadrže koncentrisanije hranljive i lekovite materije.
Period berbe šumskih jagoda obično je od maja do avgusta. Ovo voće bogato je vitaminom C u toj meri da samo šaka šumskih jagoda može zadovoljiti dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom. Osim toga, one sadrže i vitamine B grupe, vitamin E, karoten, flavonoide, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, mangan, tanin, triterpen, pentozan i mnoge druge korisne materije. Prisustvo mangana u jagodama posebno je povoljno za metabolizam, mozak, nervni sistem, krv i koštanu masu. Takođe, šumske jagode sadrže elaginsku kiselinu koja može sprečiti prelazak zdravih ćelija u maligne.
- Da bi se sačuvale hranljive i lekovite materije, šumske jagode treba oprati samo kratko, izbegavajući jak mlaz vode, i to neposredno pre konzumiranja.Šumske jagode se preporučuju kao lek za zatvor i probleme sa varenjem, kao i za reumatizam, jetru, anemiju i nervozu. One mogu pomoći i u ublažavanju simptoma prolećnog umora, čišćenju organizma i negovanju kože lica i tela. Takođe, dijabetičari ih mogu konzumirati, mada kod nekih osetljivih osoba mogu izazvati alergijske reakcije.
- Za pročišćavanje organizma i prevenciju stvaranja kamenaca u bubrezima i žučnoj kesi, preporučuje se konzumiranje oko 1 kilograma šumskih jagoda dnevno tokom 30-45 dana. Još bolje je ako se jagode propasiraju i pomešaju sa jogurtom ili sokom od limuna. Sok od jagode takođe može biti koristan tokom zime.
Čaj od lišća šumskih jagoda čisti krv, jetru, bubrege i umiruje nervni sistem.
- Za negu lica može se pripremiti maska od šumskih jagoda tako što se desetak plodova propasira i pomeša sa malo mleka. Ova maska se može držati na licu 2-3 sata ili tokom cele noći, a zatim isprati mlakom vodom. Ova maska čisti i osvežava kožu lica, dajući joj lep ten.
S obzirom na to da šumske jagode poboljšavaju cirkulaciju, mogu biti korisne i kao saveznik u borbi protiv celulita.
