U današnjem članku pisat ćemo o zgrušavanju krvi,moramo napomenuti da je to stanje jako ozbiljno kao i da posljedice mogu biti fatalne.U mastavku našeg teksta pročitajte više na ovu temu.
Sigurno ste već čuli za izraz „gusta krv“. Ovo stanje može povećati rizik od zgrušavanja krvi, a posledice mogu biti veoma ozbiljne, kao što su srčani ili moždani udar, a osoba koja preživi može imati značajno smanjen kvalitet života. Ovaj problem najčešće nastaje usled loših životnih navika, naročito nepravilne ishrane i pušenja.
Iako se često u javnosti može čuti da je oporavak od virusa korona završen u trenutku kada test pokaže negativan rezultat, prava opasnost često počinje tek tada. Naime, iako virus nestane, njegovi tragovi mogu izazvati dugoročne posledice, među kojima je i stanje poznato kao hiperkoagulabilnost, ili nenormalno zgušnjavanje krvi. Ova pojava može dugo ostati neprimećena, što je čini posebno opasnom, jer simptomi mogu biti latentni i pojavljuju se tek nakon nekoliko nedelja ili meseci.
- Mnogi ljudi, naročito stariji ili oni sa hroničnim bolestima, mogu primetiti neobične simptome čak i nakon što se infekcija povuče. To mogu biti glavobolje, vrtoglavice, trnci u ekstremitetima, ili oslabljeno disanje tokom laganih aktivnosti. Ovi simptomi se javljaju kada krv postane previše gusta, što ometa njen normalan protok kroz telo. Srce tada mora da napreže kako bi održalo cirkulaciju, što može dovesti do daljih zdravstvenih problema. Gusta krv takođe stvara povoljan uslov za stvaranje ugrušaka, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Kada telo reaguje na virus, upale koje izaziva SARS-CoV-2 ne prestaju uvek kada se infekcija povuče. Nekada one nastavljaju da “gore” tiho, pod površinom, što može izazvati povećano zgrušavanje krvi. Prema stručnjacima iz oblasti hematologije, poput doktorke Svetlane Bičkove, COVID-19 može izazvati trajne promene u krvnim sudovima i koagulacionom sistemu, što može trajati mesecima nakon što osoba prestane da oseća simptome.
Gusta krv nije bezopasno stanje. Može izazvati mnoge komplikacije, koje se često javljaju iznenada i sa dramatičnim posledicama, uključujući:
-
Duboku vensku trombozu: Ovo stanje može dovesti do oticanja i bola u nogama, a ako se ugrušak pomeri, može izazvati ozbiljne probleme.
-
Plućnu emboliju: Ako ugrušak stigne do pluća, može uzrokovati gušenje, bol u grudima, pa čak i iznenadnu smrt.
-
Moždani udar: Kada ugrušak blokira protok krvi do mozga, to može izazvati ozbiljne posledice po govor, motoriku i pamćenje.
-
Infarkt miokarda: Ako ugrušak blokira koronarne arterije, može izazvati srčani udar, koji može imati fatalne posledice.
-
Bubrežnu disfunkciju: Ako krv ne teče kako treba kroz bubrege, može doći do smanjenja njihove sposobnosti da izbacuju toksine, što može dovesti do bubrežnog otkazivanja.
Iako test može pokazati da je osoba negativna na COVID-19, to ne znači da je borba gotova. Mnogima, ovo je samo početak nove borbe sa nevidljivim posledicama koje virus ostavlja. Hiperkoagulabilnost je stanje koje ne stvara odmah očite simptome, ali može ozbiljno ugroziti život. Zato je važno obratiti pažnju na signale tela i razgovarati sa lekarom ako se primete simptomi poput umora, vrtoglavica ili problema sa disanjem.
Jedan od najvećih izazova kod zdravstvenih problema je njihova nevidljivost. Telo ne daje uvek jasne signale o tome šta se dešava sa našom krvi. Da bi se otkrile skrivene opasnosti, naročito kod osoba koje su prebolele COVID-19, neophodno je obaviti specifične laboratorijske analize, poput:
-
Koagulogram – analiza koja pokazuje brzinu i efikasnost zgrušavanja krvi.
-
D-dimer – indikator koji može pokazati da se u telu formiraju ugrušci.
-
PT i APTT testovi – koji precizno mere vreme potrebno za stvaranje krvnog ugruška.
Ako rezultati pokažu povišene vrednosti, neophodno je odmah reagovati i započeti odgovarajuću terapiju pod nadzorom lekara.
Za smanjenje rizika od komplikacija važno je preduzeti nekoliko koraka. Hidratacija je osnovna preventivna mera, jer redovno unošenje vode pomaže održavanju optimalne gustine krvi. Takođe, ishrana koja uključuje omega-3 masne kiseline i antioksidante može pomoći u razređivanju krvi i smanjenju upalnih procesa. Redovno kretanje i fizička aktivnost, kao što je hodanje ili vožnja bicikla, poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju rizik od stvaranja ugrušaka.
Takođe, važno je eliminisati štetne navike kao što su pušenje i prekomerna konzumacija alkohola, jer one dodatno pogoršavaju stanje krvi. Kontrola hroničnih bolesti kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes takođe je ključna za održavanje dobrog zdravlja.U nekim slučajevima, lekar može preporučiti upotrebu lekova za razređivanje krvi, ali je važno koristiti ih samo uz lekarski nadzor. Samostalno korišćenje ovih lekova može biti opasno.
Zdravlje je kompleksan sistem, a oporavak od virusa kao što je COVID-19 ne znači uvek kraj problema. Stoga, ako primetite bilo kakve neobične simptome, obratite se lekaru na vreme, jer pravovremeno prepoznavanje problema može značiti razliku između života i smrti.
