Irina se našla u zapletu porodičnih intriga koje su svekrvu pretvorile u protagonisticu. Njena borba s Tatjanom, koja je bila poput neke figura iz grčkih tragedija, počela je dok je bila u blagoslovenom stanju. U tom vrtlogu intriga i spletki, Irina je gajila nadu da će majčinstvo osnažiti njihov odnos, ali umesto toga, Tatjana je bila kao vatra koja je proždirala sve oko sebe.
Iako je Andrej, Irinin muž, bio prisan sa svojom majkom, Irina nije mogla shvatiti kako je dopustio da se njihov brak uruši pod teretom Tatjaninih besmislica. Osećajući se zarobljenim između dve važne žene u svom životu, Andrej je od Irine tražio strpljenje, verujući da će vreme umiriti Tatjanine strasti.
Međutim, ni rođenje deteta nije ublažilo Tatjaninu opsesiju da sinovljev brak dovede u pitanje, baš kao ni njen vektor koji je vodio ka kontroli nad sinom. Njena želja za dominacijom dovela je do tačke pucanja kada je čak i nakon porođaja nastavila s insinuacijama da dete nije Andrejevo. To je bio kap koja je prelila čašu, terajući Irinu da napusti svoj dom i potraži utočište kod svojih roditelja.
Tatjana je, na kraju, postigla svoj cilj – omražena snaha je otišla, a pažnja njenog sina je bila isključivo usmerena ka njoj. Međutim, sreća koju je osećala uskoro je narušena tragedijom – Andrejevom smrću u stravičnoj saobraćajnoj nesreći. Tada je Tatjanin svet potpuno srušen, izgubivši smisao života.
Dok je Irina nastavila dalje, izgradila je nov život, venčala se ponovno, i dočekala još jedno dete. No, iako je prošlo dosta vremena, Tatjana nije prestala žaliti sina, ne želeći da promeni ništa u njegovoj sobi, i stalno razgovarajući sa njegovom fotografijom.
Njih dve su se neočekivano susrele ispred vrtića, gde je Tatjana, potresena i unezverena, gledala svoje unuke. Tada su se reči izvinjenja prolomile kroz njen bol, a Irina je, suočena s tim, odlučila da zatvori ratne rane i dozvoli Tatjani da bude deo života svog unuka.
BONUS TEKST
Glinu kao prirodni lek i sredstvo za negu koristili su još i drevni lekari poput slavnog Hipokrata, čija su dela još uvek relevantna i cenjena u medicinskom svetu. Njena blagotvorna svojstva za kožu lica i tela prepoznata su kroz vekove, te se koristi kao efikasan način za rešavanje raznih kožnih problema. Zahvaljujući svojoj moći regeneracije, glina je postala neizostavni deo rituala nege kože.
Maska od gline ne samo da čini kožu nežnom i glatkom, već i umanjuje bore, čineći je elastičnom i blistavom. Osim toga, kada se koristi u kupkama, glina ima opuštajući efekat na celo telo, oslobađajući ga od umora i stresa.
U kombinaciji sa maslinovim uljem, glina je odlična za regeneraciju i obnavljanje oštećene kose, kao i za sprečavanje njenog opadanja.
Glina se takođe koristi u lečenju raznih bolesti, uključujući probleme sa varenjem, anemiju, arteriosklerozu i čak se smatra jednim od najefikasnijih sredstava za čišćenje organizma. Njeno unosenje u organizam povećava otpornost na toksine i jača imunitet.
Kao oblog ili u vidu blata za kupanje, glina se koristi za lečenje reumatizma i bolesti zglobova, pružajući olakšanje od bolova i upala.
Međutim, upotreba gline zahteva oprez i pažljivo razmatranje, jer može izazvati neželjene efekte:
- Masku od gline ne preporučuje se koristiti na suvoj koži, jer može dodatno isušiti, ali je odlična za masnu kožu.
- Osobe koje boluju od astme, alergične na polen ili imaju plućne bolesti trebalo bi da izbegavaju udisanje gline, jer može iritirati sluznicu bronhija.
- Glinu treba koristiti s umerenošću i uz unos dovoljno tečnosti, jer može izazvati dehidraciju i opteretiti bubrege, povećavajući rizik od nastanka bubrežnih kamenaca.
- Osobe sa visokim krvnim pritiskom trebalo bi da budu oprezne, jer glina može podići krvni pritisak.
- Duža upotreba gline ne preporučuje se, a treba je koristiti najviše 15-20 dana kako bi se izbegli mogući neželjeni efekti.
