Na vrata porodice Nurković iz Sarajeva pre više od 25 godina zakucala je žena koja je nosila malu devojčicu u rukama. Ta žena, nepoznata i iznenadna, nije tražila ništa od njih, ali je izgovorila rečenicu koja će zauvek promeniti živote svih prisutnih, obrnuće ih naglavačke: “Dobar dan, gospođo. Ništa mi ne treba od vas, samo želim vašem mužu da kažem da ima još jedno dete.” Taj trenutak, tih nekoliko reči, bile su početak životne drame koja se rasplamsavala u tišini i koja je bila skrivena od očiju porodice toliko godina.

Četiri godine nakon tog šokantnog susreta, na samrti, muž je supruzi konačno priznao istinu. Tajna koju je nosio kroz godine bila je otkrivena, a on je odlučio da podeli s njom nešto što je bilo skriveno: devojčica koju je ta žena donela na vrata nije bila nikakva greška, nego njihova rođena ćerka, a njihov sin Eldar imao je sestru. To priznanje bilo je istovremeno bolno i olakšavajuće, ali i duboko emotivno za sve članove porodice.

  • Eldar Nurković, poznati fotograf iz Sarajeva, u razgovoru za “Blic” prisetio se svog detinjstva i teških trenutaka. Njegov otac, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bio je ozbiljno bolestan, bolovao je od raka. Lekari su mu davali minimalne šanse, a on je putovao po bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu u pokušaju da se izleči. Tokom tih godina, njegova mama je stalno bila uz njega, prateći ga na svim lekarskim tretmanima, dok su Eldara uglavnom odgajali baka i deka. Kada su svi znali da otac nije imao mnogo vremena, iznenada se pojavila žena s detetom, govoreći da njen otac ima još jedno dete, devojčicu koju nije znao. To je bio šok za njega, ali i za njegovu majku. Tri godine kasnije, otac je preminuo, a sa njim je nestala i ta strašna tajna koju je nosio.

Tek kada je Eldar napunio 18 godina, majka mu je otkrila celu istinu. Rečeno mu je da ima polusestru, a ona mu je dala mogućnost da je potraži ako to želi. Ispostavilo se da je njegova sestra bila mnogo više od toga – ona nije bila plod jedne prolazne veze, nego je bila rezultat prave ljubavi, ljubavi koja je bila zabranjena zbog različitih nacionalnosti roditelja, ljubavi koja je bila osuđena na neuspeh od početka. Kada se ta ljubav završila, otac je upoznao Eldarovu majku i rodio ga, a sestra je ostala sa majkom, daleko od njega, skrivena od svih. Besan i povređen što su mu godinama krili postojanje sestre, Eldar je odlučio da je pronađe.

“Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam tvoj brat”, bila je poruka koju je slao putem društvenih mreža. Iako je znao samo ime i prezime majke svoje sestre, traganje nije bilo lako. Pokušavao je pronaći bilo kakvu informaciju, ali sve je bilo uzaludno. Pretraživao je imenike, zvao brojeve telefona, pitao ljude koji su bili bliski njegovom ocu, ali je došao do svega nekoliko delimičnih informacija. Znao je da je njegova sestra Srpkinja, da je živela u Mostaru, a potom saznaje da su, zbog rata, otputovali u Srbiju, možda i dalje. Izgubio je nadu, ali nije odustao.

Tada je, usred bezizlazne situacije, naišao na društvene mreže, koje su postale ključ u njegovoj potrazi. Tri godine je bezuspešno pokušavao da je nađe na Fejsbuku. Svaka pretraga je davala male šanse, ali nije odustajao. Slala je poruke devojkama pod imenom Milena, sve dok jedna od njih nije odgovorila. Ta poruka, koju je poslao Mileni Dobraš, promenila je njegov život.

  • Ona je odmah pokazala poruku svojoj majci, koja je u početku bila šokirana. Zatvorila se u kupatilo, odbijajući da poveruje da su godinama krili ovu istinu. Kasnije je izašla i potvrdila, rekla je da je to zaista bio njen brat. Milena, koja je odrasla sa skrivenom istinom, nije mogla da veruje. Nije verovala da je 28 godina bila bez svog brata. Osećanje iz tog trenutka bilo je duboko emotivno, iako nije bilo lako pomiriti se sa svim što se desilo u prošlosti.

Dva dana nakon što su se prvi put čuli, Milena je putovala iz Banjaluke u Sarajevo. Kada je stigla na autobusku stanicu, susret je bio pun emocija. Tada su se zagrlili, i tu je počela nova priča, priča koju je Eldar godinama čekao. Sedam dana su proveli zajedno, pokušavajući da se upoznaju, da nadoknade sve propušteno. Teško je bilo videti sličnost, ali svuda su postojale sigurne i jasne paralele između njih, u fizičkom izgledu, gestama, pokretima, a najviše u govoru. Bio je to trenutak koji je menjao sve.

Sada, nakon gotovo tri decenije, Eldar i Milena ponovo pišu svoju porodičnu priču, iako kasno, ali izuzetno vredno. Oni su sada bliski kao što to nikada nisu bili. Redovno se viđaju, zbliženi kroz sve ono što nisu mogli doživeti ranije.

Eldar se, osim toga, sada može pohvaliti i novim ulogama u životu. Milena je postala mama, rodila je sina Konstantina, a Eldar je ponosni ujak. Počeli su da zajedno šetaju, da zajedno gledaju kako mali Konstantin raste. Nova stranica u njihovim životima donosi novu sreću, novu dinamiku i novu ljubav u porodici. To je novo poglavlje u njihovoj neverovatnoj i inspirativnoj životnoj priči.