Nekadašnji finansijski direktor lanca prodavnica u Srbiji sada se nalazi na ulici, bez krova nad glavom. Pripada uglednoj beogradskoj porodici, dok su supruga i kćerke smeštene u porodičnom stanu u centru grada. Propast firme u kojoj je radio i gubitak posla pokrenuli su lavinu nedaća – depresiju, alkoholizam, porodično nasilje.
Supruga i kćerke su odlučile da se distanciraju od njega. Podržavale su ga i trpele, pružajući podršku koliko su mogle. Pronašle su mir tek kada je on napustio dom. To za njega znači beskućništvo. Iako su mu prijatelji davali preporuke za posao, nije uspevao da se zadrži. Tvrdi da nije mogao da ostane na jednom radnom mestu duže od petnaest dana. Stalno bi se vraćao starom načinu života – ulici. U toplim danima spava po parkovima, klupama, prolazima, haustorima. Tokom hladnih zimskih noći, koristi privremeni smeštaj za beskućnike na Autokomandi, gde je prošle noći prenoćio. Tamo dobije obrok, topli napitak, čistu odeću i mogućnost da se istušira. Jutro ga vraća u surovu realnost života na ulici. Umesto da razmišlja o danu koji dolazi, brine se gde će provesti narednu noć.
Beskućništvo nije rezervisano samo za siromašne i neobrazovane ljude. Među beskućnicima su i oni sa fakultetskim diplomama, dobrim poslovima, stabilnim porodicama. Niz nesrećnih okolnosti ih je doveo do teške situacije. Iako se može činiti da je to njihov izbor, u suštini nije. Kombinacija različitih faktora dovodi do beskućništva – oštećenje fizičkog ili mentalnog zdravlja, zloupotreba alkohola, droga, pa čak i narušeni porodični odnosi, često prožeti nasiljem.
Problem beskućništva je kompleksan. Ne postoji jedan jedini razlog zašto neko postane beskućnik. Često su poremećeni porodični odnosi rezultat nasilja, zloupotrebe supstanci. Potrebna je ne samo pružanje osnovnih usluga, već i emocionalna podrška i psihološka pomoć. Prenoćište na Autokomandi pruža smeštaj, ali ne može da natera beskućnike da potraže psihoterapiju.
U Beogradu, beskućnici mogu potražiti smeštaj u privremenom prenoćištu na Autokomandi ili u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici. Mnogi beskućnici nemaju lična dokumenta, što dodatno otežava njihovu situaciju. Procedura dobijanja dokumenata je složena, ali izvodljiva. Republički zavod za statistiku radi na obradi podataka o beskućnicima, a stari podaci pokazuju da u Srbiji ima oko 20.000 beskućnika, dok u Beogradu taj broj iznosi oko 5.000. Beskućnici su heterogena grupa, ne samo siromašni i neobrazovani, već često i ljudi sa visokim obrazovanjem i dobrim poslovima. Pomoć beskućnicima neophodna je kako bi se prevazišle teškoće i pružila im podrška u povratku u društvo.
Evo nekoliko ključnih tačaka o beskućništvu:
- Definicija beskućništva: Beskućništvo se može definisati kao nedostatak stambenog prostora koji pruža osnovne uslove za život, uključujući sigurnost, privatnost i higijenu.
- Uzroci beskućništva: Beskućništvo može biti rezultat različitih faktora, uključujući gubitak posla, porodične probleme, siromaštvo, mentalne ili fizičke zdravstvene probleme, nasilje u porodici, zloupotrebu supstanci i nedostatak podrške socijalnih mreža.
- Različite vrste beskućništva: Beskućništvo može biti situaciono, kada osoba privremeno nema krov nad glavom, ili trajno, kada pojedinac dugotrajno živi na ulici ili u skloništima.
- Demografski profil beskućnika: Beskućnici mogu biti različitog pola, uzrasta i obrazovanja. Međutim, statistike pokazuju da su najčešće muškarci, mada žene i deca takođe mogu biti pogođeni ovim problemom.
- Posledice beskućništva: Beskućništvo može imati ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, socijalnu integraciju, zapošljavanje i opšti kvalitet života beskućnika. Takođe može dovesti do osećaja isključenosti i stigmatizacije.
- Borba sa beskućništvom: Borba sa beskućništvom zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje pružanje hitne pomoći, smeštaj u skloništima, socijalnu podršku, pristup zdravstvenim i obrazovnim uslugama, kao i programe za zapošljavanje i socijalnu integraciju.
- Programi podrške: Mnoge organizacije, uključujući nevladine organizacije, Crveni krst, lokalne vlasti i međunarodne agencije, pružaju podršku beskućnicima kroz programe smeštaja, obuke, rehabilitacije, zapošljavanja i reintegracije u društvo.
- Zakonski okvir: Mnoge zemlje imaju zakone i politike koje se bave pitanjem beskućništva i pružanjem podrške beskućnicima. To uključuje propise o stanovanju, socijalnoj zaštiti, zdravstvu i obrazovanju.
- Podizanje svesti: Važno je podizati svest javnosti o problemu beskućništva kako bi se smanjila stigma i povećala podrška beskućnicima. Edukacija o uzrocima i posledicama beskućništva može doprineti stvaranju inkluzivnijeg društva.
- Prevencija beskućništva: Prevencija beskućništva igra ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. To uključuje pružanje podrške ranjivim grupama, borbu protiv siromaštva, obezbeđivanje pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, kao i razvoj politika koje promovišu pravo na adekvatan stan.
