Marko Vasiljević, izuzetno talentovan mladi glumac koji pleni svojom harizmom i umetničkim izrazom, ima dubok i zanimljiv pogled na svoju karijeru. Njegova strast i želja da postane veliki umetnik oduvek su bile centralne tačke njegovog životnog puta. Međutim, nakon završetka studija, suočio se sa izazovima finansijske nestabilnosti dok je čekao prilike za angažmane. Međutim, Marko nije gubio nadu. Njegova preduzetnička crta došla je do izražaja u tom periodu. 2022. godine, odlučio je da investira u zemljište i posadi orahovu šumu, ali je svestan da je to dugoročna investicija koja zahteva vreme i trud pre nego što donese očekivane prihode.
U avgustu 2022. godine, Marko je bio suočen sa izazovima preživljavanja, obavljajući samo jednu predstavu, dok je istovremeno živeo kao podstanar u Beogradu. Ipak, svojom istrajnošću i pozitivnim stavom, Marko je tražio alternative i nove prilike, shvatajući da je to deo procesa ostvarenja u svetu glume. Od tada, Marko je ostvario zapažene uloge u popularnim projektima poput “Tajni vinove loze”, “Zaspanke za vojnike”, “Ubica mog oca”, “Branilca”, “Ringišpila”, što je doprinelo munjevitom usponu njegove karijere.
Iako popularnost nosi određene terete, Marko ističe da mu je želja za postizanjem umetničkog vrhunca važnija od svega. Uzimajući u obzir dugoročne ciljeve, Marko se nada da će moći da živi od glume, ali takođe razmatra i alternativne opcije. Iako bi mogao da potroši novac na putovanja ili luksuzne stvari, Marko je fokusiran na dugoročne planove i želi da obezbedi finansijsku stabilnost koja će mu omogućiti da se bavi glumom na način koji odgovara njegovim željama i vizijama za budućnost.
Marko je započeo svoj put u svetu glume u Dramsko-recitatorskom studiju u Kulturnom centru Vrbasa, osvajajući prvu nagradu na Smotri recitatora “Pesniče naroda mog”, pod mentorstvom Vesne Drinčić Đilas. Diplomirao je glumu 2014. godine na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u klasi profesorke Jasne Đuričić, a zatim završio master studije u klasi profesora Harisa Pašovića.
BONUS TEKST
Biljka podbel, poznata i kao Tussilago farfara, svojim jarko žutim cvetovima koji se pojavljuju u ranom proleću podseća na maslačak. Zbog svojih listova koji imaju sličnost s kopitom, u Americi je poznata kao Coltsfoot. Raste na livadama kao divlja samonikla biljka i tradicionalno se koristi za lečenje respiratornih tegoba, posebno upornog kašlja.
Podbel se najčešće koristi u obliku čaja, u kojem se mogu naći pupoljci, cvetovi i listovi biljke. Herbalna medicina preporučuje podbel za suzbijanje kašlja i drugih problema s disajnim organima poput bronhitisa, laringitisa, upale pluća, otežanog disanja, astme i promuklosti. Ova biljka rastvara sluz i sadrži gorke glikozide koji povoljno deluju na disajne organe.Cvetovi i listovi podbela mogu se čak i pušiti radi olakšanja kašlja, jer podstiču iskašljavanje i mogu ublažiti napade astme. Takođe, preporučuje se kao zamena za pušenje klasičnih cigareta radi lakšeg odvikavanja.Osim toga, podbel ima protivupalno dejstvo, čisti krv, i pomaže u izbacivanju tečnosti iz organizma. Ranije se koristio i za lečenje proliva i metaboličkih poremećaja.
Cvet podbela koristi se za lečenje kožnih infekcija poput čireva, ekcema i raznih upala, kao i protiv upale vena.Za postizanje boljih rezultata u lečenju, podbel se često kombinuje s drugim biljkama poput belog sleza, đumbira, bokvice i bršljana. Način pripreme čaja od podbela može se pronaći na stranici “Prirodni lekovi za kašalj”.Važno je napomenuti da se biljka podbel preporučuje samo za kratkotrajnu upotrebu. Sadrži određene alkaloidne materije koje u slučaju dugotrajne upotrebe mogu oštetiti jetru. Stoga, osobe s jetrenim problemima, deca mlađa od dve godine, trudnice i dojilje trebaju izbegavati upotrebu ove biljke.
