Mlada majka, koja je nedavno prvi put rodila blizance, suočava se s velikim sukobom u porodici zbog izbora imena za svoje sinove. Naime, odlučila je da jednom od blizanaca da ime po svom ocu, što je izazvalo bes i neslaganje kod svojih svekra i svekrve.

  • Nakon teškog porođaja, kada su oba roditelja došla u posetu, majka se osetila posebno podržano od strane svog oca, koji je pružio emocionalnu podršku i pažnju dok je njen muž spavao. Taj trenutak bliskosti s ocem inspirisao ju je da jednom od blizanaca da ime po njemu, što je pokrenulo nesuglasice s muževljevim roditeljima.

Iako je njen muž imao komplikovan odnos s ocem i nije želeo da sin nosi njegovo ime, par je odlučio da blizancima daju iste inicijale. Međutim, kada su saznali da je ime prvog blizanca promenjeno u čast njenog oca, njen svekar je burno reagovao, smatrajući da im tako “natrpavaju na nos” odlučujući se za ime koje nije po njegovom sinu.

Iako je pokušala da objasni razloge za svoju odluku, njene reči su naišle na zid nerazumevanja, kako od strane svekra tako i svekrve. Njihovo odbijanje da prihvate odluku mladih roditelja izazvalo je pometnju u porodici i dodatni stres za mladu mamu.

Nakon što je svoju priču podelila na Redditu, većina čitatelja je podržala njenu odluku i izrazilo saosećanje zbog nesuglasica u porodici. Neki su istakli važnost poštovanja izbora roditelja kada je u pitanju davanje imena deci, dok su drugi osudili ponašanje svekra i svekrve kao sebično i neosnovano.

BONUS TEKST

Divlji jam, poznat i pod latinskim nazivom Dioscorea villosa, nije samo obična biljka – veruje se da poseduje sposobnost zaustavljanja procesa starenja. Njegova istorija je bogata i intrigantna, sa korenom u Južnoj Americi. Stari narodi na području današnjeg Meksika koristili su koren divljeg jama za lečenje različitih tegoba, uključujući grčeve i reumatoidni artritis. Biljni stručnjaci preporučivali su ga za tretiranje raznih ženskih oboljenja, poput neredovnih menstruacija ili rizika od pobačaja.

Tek 1943. godine, divlji jam je dobio naučnu potvrdu svoje lekovitosti kada je iz njega izolovana supstanca diosgenin, slična ženskom hormonu progesteronu. Ovo otkriće privuklo je pažnju moderne medicine, posebno jer je divlji jam bio jedan od glavnih izvora progesterona koji se koristio u proizvodnji kontraceptivnih pilula sve do 1970-ih.

Čak i danas, divlji jam ima značajnu ulogu u medicini, posebno u suzbijanju tegoba povezanih sa starenjem kao što su menopauza i artritis.

Kada je reč o menopauzi, divlji jam deluje kao prirodni regulator hormonskih promena koje izazivaju neprijatne simptome kao što su valunzi, vaginalna suvoća i umor. Stoga se često koristi u biljnim preparatima namenjenim ublažavanju simptoma menopauze.

Što se tiče artritisa, steroidni saponini prisutni u divljem jamu imaju antiinflamatorno dejstvo, što ovu biljku čini korisnim sredstvom za ublažavanje bolova i ukočenosti zglobova kod reumatoidnog artritisa.

Osim toga, divlji jam pokazuje blagotvorno dejstvo kod predmenstrualnog sindroma, jača imunitet, smanjuje umor, usporava proces starenja i ublažava simptome Alchajmerove bolesti.Ostala dejstva: Divlji jam pomaze kod predmenstrualnog sindroma, snazi imunitet, otklanja umor, usporava starenje i ublazava neke od simptoma Alchajmerove bolesti.

Važno je napomenuti da divlji jam nije preporučljiv za žene koje su trudne, zbog mogućih uticaja na trudnoću.